Боже, хвала ти што си нам омогућио да и данас видимо излазак сунца, дозволи нам да и његов залазак видимо, оваквом молитвом захвалности почиње сваки дан у сеоцету Гумоштник, код града Тројана, Област Ловеч. Околина града Тројана позната је по бројним природним и историјским знаменитостима, а неке од њих се налазе у селу Гумоштник. Према мештанима, сеоска црква Светог Николе Летњег је право ремек-дело грађевинарства, иконописања и фрескописања. Изградња масивног храма чији су зидови дебљине од метар и по није нимало случајна чињеница и потврђује да су нам преци били паметни и предузетљиви људи. Црква је стекла статус споменика културе од националног значаја.

О високом духу и ширем погледу на свет локалног становништва упечатљиво сведочи и црквена школа која је основана 1829. године. Школа која је сачувана у изворном облику данас представља једну од најпосећенијих историјских знаменитости Гумоштника. Према историјским изворима, у 15. веку је у овом месту живело око 4.300 људи. Некада су се около налазиле тројанске и севлијевсе (по оближњем граду Севлијеву – прим. прев.) колибе, а на месту данашњег Гумоштника је био битан административни центар са седам гостионица и осам великих манифактурних радњи.

1927. године су предузимљиви мештани одлучили да оснују читалиште у Гумоштнику, које су назвали по Паисију, монаху који је први прибележио и сакупио у једну књигу славну историју бугарског народа. Читалиште и данас развија богату културно-просветну делатност. Књижни фонд његове библиотеке броји преко 9.000 примерака. Пре пар година је своја врата отворила и уметничка галерија која је име добила по Цанку Маринову, локалном самоуком сликару. Маринов је насликао лик монаха Паисија, а у свом раду је користио исту технику у којој је рађена једна од најстаријих икона Пресвете Богородице у сеоском храму. На својим сликама је Цанко Маринов приказао локални живаљ и сцене из родног села. У галерији је изложен један од његових емблематских радова, посвећен тројанској жени која као да зрачи светлошћу.

Село Гумоштник је међу туристима углавном познато као место које обилује културно-историјским и природним знаменитостима, али се његово име често повезује и са спомеником подигнутим у знак сећања на осам мештана који су живот изгубили у бродолому Титаника 1912. године. Они су отишли због сиромаштва и лоших животних услова почетком минулог века. Продали су своје њиве, подигли зајам и купили карте за брод, остављајући за собом жене, па чак и нерођену децу, прича Ангелина Георгијева, секретар локалног читалишта и додаје:

Село је било облепљено плакатима на којима је писало: „Откријте нови рај на планети!“ и ови младићи су своје родно место напустили у жељи да остваре сан о богатству и бољем животу. У музејској збирци се чува један чланак под насловом „Љубав на холивудски начин“ посвећен животној причи двоје деце чији су очеви отишли остављајући трудне супруге на селу. Реч је о дечаку и девојчици који су рођени исте године а који су очеве изгубили у исто време. Судбина им је укрстила путеве, они су оснули породицу и заувек остали везани једно за друго. И пре него што су неки пошли у Америку, било је локалних становника који су путовали и зарађивали добро у туђини. Али су се убрзо по избијању Првог балканског рата (1912), који су Бугарска, Србија, Грчка и Црна Гора водиле против Османског царства, вратили како би бранили отаџбину. Били су велики родољупци, спремни на све за домовину. Данас је одлазак становништва са села највећи проблем Гумоштника. Рачунамо пре свега на туризам. Гумоштник је село са највише кућа за одмор у околини. Током летњих месеци долазе породице с децом и овде врви од живота. Радујемо се сваком госту, гостопримљиви смо и увек све лепо дочекамо, онако како и доликује нашим људима. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива