Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Културни живот Софије кроз призму плаката и афиша

БНР Новини

Занимљива експозиција је приређена у изложбеној сали Државне агенције за архиве. Њен наслов је „Културни живот Софије у прошлости приказан помоћу плаката и фотографија“. Иако фокусирана на културу, изложба донекле показује и успон Софије као главни град Бугарске. Поткрај 19. века она је била мало средиште санџака (од 1876. Софијског вилајета) у забаченој провинцији огромног Османског царства са око 20 хиљада становника пре почетка Руско-турског рата (1877-78 г.). После Ослобођења Бугарске и избора Софије за главни град (1879 г.) она се брзо претвара у модеран европски град.

Изложба је везана за једну значајну годишњицу. 1928. године навршило се 50 година од ослобођења и 1.000 година од Златног века – периода успона бугарске књижевности и културе за владавине цара Симеона Великог почетком 10. века. Тим поводом тадашњи градоначелник Софије генерал Владимир Вазов (брат истакнутог бугарског песника Ивана Вазова) је иницирао оснивање Музеја Софије са библиотеком и архивом, а касније и са уметничком галеријом. Данас су то четири самосталне институције које обележавају свој 90-годишњи јубилеј.

Снимка„Покушали смо да помоћу 90 артефаката – плаката, фотографија, афиша, позивница представимо 90. годишњицу тих значајних престоничких културних институција. Они одражавају културна превирања која карактеришу друштвени миље у 20. веку” – рекао је на отварању изложбе председник Државне агенције за архиве Михаил Грујев.

Изложба посвећена стваралачкој сарадњи писца Константина Петканова и сликара Илије Бешкова, плакат из 1991. г. Плакат поводом 50. годишњице Бугарског државног конзерваторијума (данас Националне музичке академије „Проф. Панчо Владигеров”).

Најстарији артефакт је „луксузна” са данашње тачке гледишта афиша, направљена од свиле. Овом афишом читалиште (дом културе) „Славјанска беседа” најављује прву оперску манифестацију у Софији. То се догодило далеке 1882. године, само четири године пошто је заостали град ослобођен власти султана. А догађај је био концерт немачке примадоне Филипине фон Еделсберг. У оно време Софија још није имала прави симфонијски оркестар, па су извођења Еделсбергове пратили војни музичари из прве дружине бугарског кнеза Александра Батенберга. Данас је Национална опера и балет у Софији међу водећим оперским кућама Европе, а од 2013 г. има и свој Вагнеров фестивал, који задобија све више фанова у свету.

Афиша прве манифестације оперске уметности у Софији, 1882. После представе опере „Борис Годунов” Мусоргског, 1934. Фјодор Шаљапин и уметници Софијске опере.

СнимкаПлакати оперских кућа и позоришта су широко заступљени на изложби. „Има афиша оперских представа прве бугарске опере „Сиромахиња” Емануила Манолова. У ствари ови документи времена чувају се на Националној музичкој академији зато што се осим у позориштима, многе културне манифестације организују на високим школама”, рекла је Жоржета Нончева, главни експерт у Агенцији за архиве. Неки од њих подсећају на један догађај који је урезан у сећање тадашњих љубитеља оперске уметности – гостовање прослављеног руског певача Фјодора Шаљапина 1934. г. У Софији је он наступио у поставкама „Бориса Годунова” Мусоргског и „Кнеза Игора” Бородина.

Неки између занимљивијих експоната подсећају на културне институције којих више нема. Такво је, рецимо „Државно Народно сеоско позориште”, које је постојало од 1951. до 1959. г. Драмска дела приказивана на његовој сцени обрађивала су сеоску тематику стилским методама „социјалистичког реализма”. Очито је већина посетилаца тог позоришта била углавном између оних више десетина хиљада житеља села који су тада масовно долазили у Софију у тежњи да се запосле у неком индустријском предузећу или административној институцији главног града који је тада експлозивно растао.

Државно народно сеоско позориште ради у Софији од 1951. до 1959, у периоду социјалистичке колективизације села и масовне миграције из села према великим градовима. Афиша поставке „Кроз просо”, Т. Данаилова, 1954.

Изложба обухвата период од 1882. г. до 1994. г. Експонати су из фондова Регионалног историјског музеја Софије, Државног архива Софије, Софијске библиотеке и Софијске градске уметничке галерије.

Афиша поставке „Нора” Хенрика Ибсена, Народно позориште, 1913. Плакат поста „У Месечевој соби” Валерија Петрова, Драмско позориште Софија, 1983.

„Да ствара, прикупља и чува творевине духовне културе. То је најважнији задатак сваког града који жели да остане запамћен кроз историју” – написао је тадашњи градоначелник Софије генерал Вазов у свом образложењу за оснивање софијских културних институција. Данас можемо рећи да главни град Бугарске има духовно памћење, има такође и огромну публику жељну да упозна духовну и културну баштину.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: Венета Павлова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Истакнутим бугарским виолинистима држава уручује виолине из 18. века

На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..

објављено 29.10.24. 07.05
Марија Бакалова уручује главну фестивалску награду редитељу Кирилу Серебреникову

Филмска драма „Лимонов“ освојила главну награду на фестивалу „Синелибри“ у Софији

Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..

објављено 27.10.24. 17.55

Бугарски филм о Несебру освојио четири награде на три међународна филмска фестивала

Документарни филм „Духовно огледало хришћанског Несебра“ који је снимила Бугарска национална телевизија (БНТ) освојио је четири награде на три престижна међународна филмска фестивала у Бразилу, Грузији и Португалу. Сценариста документарца је новинар..

објављено 26.10.24. 11.35