У току годину дана Пловдив ће прелиставати књигу летописа која обухвата његову вековну историју. И ма да корени града сежу осам миленијума уназад, на давне догађаје и овековечене традиције ће се гледати и из угла будућности.
Програм „Пловдив – европска престоница културе 2019” званично ће бити отворен 12. јануара спектакуларном представом под отвореним небом „Ми смо све боје света”. Више од 1.500 учесника из Бугарске и иностранства ће наступити на сцени креирајући колоритну метафору свих основних тема програма помоћу изражајних средстава музике, плеса и светлости.
Са торња који се окреће за пуних 360 степени емитоваће се грандиозни шоу као и кадрови града. Дивовско постројење ће бити повезано са два подијума, дуга 125 метара сваки, где ће се окупити велика маса гледалаца – очекује се да њихов број достигне 60 хиљада људи. Организатори за сада држе у тајности имена звезда које ће упутити главну поруку #заедно#together Европи и свету. Зна се међутим да ће на финалу дронови нацртати лепе слике на ноћном небу, а ватромет ће осветити пут нове културне престонице Старог континента.
На сцени овог догађаја, ми који смо из Пловдива, појавићемо се са намером да свима јасно и гласно кажемо ко смо и шта смо – каже Гина Кафеџијан, менаџер пројеката и догађаја у фондацији „Пловдив 2019“. – Публици ћемо понудити мноштво дешавања – фестивале „Опера опен”, „Пловдив џез фест”, „Хилс ов рок” и „П'лдин етно”, Недељу савремене уметности, прву у нас параду са џиновским луткама и костимима које су израдили житељи града. Посебан догађај смо посветили јапанској култури и пројекту „Пловдив филм” седам филмских редитеља. “Брегзит блус”осврће се на кључне међусобне односе у Европи и напомиње да премда су неки политички процеси неминовни, исто се не односи и на културну сарадњу – зато је уметност најбољи начин да будемо заједно, а да истовремено не чинимо превелике компромисе. Наш слоган „Together” присутан је у свих 500 манифестација. На програму је и премијера Пловдивског позоришта у којој ће наступити глумци из неколико градова где има античких позоришта. Предвиђене су две значајне изложбе – прва је посвећена 30. годишњици пада Берлинског зида, а друга – историји дуванске индустрије, зато што је Пловдив постао богато административно средиште захваљујући тој производњи.
Четврти у којима се огледа етничка и културна разноликост града такође ће бити у фокусу европске културне престонице – то су ромска четврт „Столипиново”, кварт са артистичком визијом „Капана”, историјски „Град дувана”.Да ли ће на неки начин бити постављено питање о очувању те архитектонске баштине како се не би поновили немили догађаји из блиске прошлости који су довели до претварања дуванских складишта у згаришта и рушевине?
Како да не – одговара Гина Кафеџијан, додајући да Пловдив не скрива своје ране. – Желели бисмо да учинимо све што од нас зависи како бисмо их залечили, да проблеме решимо помоћу културе и уметности. За који дан ћемо у сарадњи са Матером (другом европском престоницом културе 2019.) у Дуванском граду приредити фестивал градских игара (16-18.11)– то је неуобичајена, али успешна метода осмишљавања помало заборављених градских простора какав је тај бивших складишта и фабрика дувана.
Пројекат „Европска престоница културе” има за циљ да укључи житеље града у креирање догађаја и да их од публике претвори у учеснике. Зато је Гина Кафеџијан можда у праву да ће се идуће године сваки житељ Пловдива може осетити као звезда.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: plovdiv2019.eu
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне изложбе посвећене једном древном народу, изложбе, која пуно говори“. Ово је изјавила потпредседница..
На специјалној церемонији данас нашим виртуозним виолинистима Светлину Русеву и Лији Петровој биће уручене виолине "Страдиваријус" из 1716. године и "Гварнери дел Ђезу" из 1733. године, које су у власништву бугарске државе. Истакнути виолинисти ће..
Италијанско-француско-шпанска биографска драма „Лимонов“, у трајању од 138 минута, освојила је главну награду за најбољу литературну адаптацију на међународном фестивалу дугометражног играног филма „Синелибри“ у Софији. Добитника овог престижног..
„Бог је обдарио човека способношћу да сања и ми смо сањали да се управо овде, у музеју „Гети”, на бугарском језику чује о отварању изванредне..