Иако се становништво у нашој земљи смањује брзим темпом, апокалиптичке прогнозе да ће Бугари нестати као нација су неосноване. У то уверавају истраживачи демографских проблема са Бугарске академије наука (БАН) и подсећају да је у периоду после Ослобођења од османске владавине у држави живело тек три милиона Бугара.

Каква је ситуација у Бугарској с обзиром на савремене европске тенденције? Шта је битно – раст становништва или побољшање квалитета живота овде? Kоји је неискоришћени људски ресурс на који би требало да буду усмерене будуће социјалне мере? О овим и другим питањима дискутовали су научници БАН у оквиру интердисциплинарне научне конференције у организацији Института за истраживање становништва и човека /при БАН/.

Међу темама форума биле су оне о наталитету, старењу, националном идентитету, рањивим заједницама и демографским политикама у прошлости – у 19. и 20. веку. Циљ тима који је организовао конференцију је био одредити конкретне мере које ће бити предложене влади. Оне укључују промене законске регулативе, политике запошљавања, побољшање бриге о деци и пружање помоћи породицама са више деце.

Према прогнози стручњака, код садашњег темпа депопулације, 2030. године становништво земље ће бројати око 6.490.000 људи. За сада тенденција се не може променити без обзира на то какве ће радње предузети држава. „Мере са данашњим даном ће дати резултат негде око 2034. године. Тек после 2040. године може се очекивати супротна тенденција  односно тенденција повећања становништва” – рекла је у току дискусије проф. Антоанета Христова – директор Института.

Према њеним речима, сада је најважније питање како да припремимо квалитетан људски капитал који би задовољавао веће захтеве на тржишту рада убудуће. Дошао је тренутак за доношење мера за задржавање квалитетне радне снаге у Бугарској. Имајући у виду старење становништва, део предложених мера је везан за укључивање на тржиште рада активних старијих људи. По речима проф. Христове, ускоро ће се спровести озбиљне реформе везане за правац кретања наше земље, како би она, с обзиром на тенденцију старења становништва, остала конкурентна на заједничком европском тржишту.

Поред кључних процеса као што су висока стопа морталитета и ниска стопа наталитета, који директно утичу на да демографску слику, научници су као основни фактор депопулације читавих региона у Бугарској одредили економску миграцију. „Демографски проблеми који произилазе из миграције код нас су озбиљни, а мотиви Бугара који одлазе из земље су последњих 30 година отприлике исти” – каже Павлина Стојанова – редовни докторант Института за истраживање становништва и човека и додаје:

„После етничког таласа средином 80. година минулог века /принудног исељавања бугарских Турака/, сада је главни разлог за миграцију економске природе. Постоји промена што се тиче тенденција, јасно је назначен правац миграције – према земљама ЕУ. И то је разумљиво, јер оне пружају лак приступ тржишту рада. Слање новца родбини у Бугарској је једна од позитивних страна миграције. Друга велика тенденција коју смо запазили јесте знатан раст младих Бугара који одлазе на школовање у земље ЕУ. За наставак образовања тамо опредељује се скоро сваки трећи Бугарин у старосној граници од 20 до 30 година. Део њих одлази с идејом да ће се по дипломирању вратити у домовину. Међутим, повратници кажу да се суочавају са низом проблема. С једне стране су ниске зараде, а с друге – другачији однос бугарских послодаваца према интелектуалном и менталном потенцијалу људи. Они такође наводе другачију организацију и ниску продуктивност рада у Бугарској. Друга негативна појава јесте то да целе породице напуштају земљу и трајно се настањују у иностранству. Повећава се чак удео пензионера који се опредељују за живот и рад у иностарнству, да би зарадили додатни новац уз пензију.“

Превод: Албена Џерманова