До краја мандата овог сазива Европског парламента остаје пола године, а проблема који завређују пажњу никако није мало. Истовремено је Европа у ситуацији када мора донети важну одлуку о својој будућности. Да ли ће европски грађани опет показати поверење у Европску народну партију чија већина управља Унијом више од 15 година или ће кренути новим путем, дајући предност некој од алтернатива које нуде остале странке?

Дискусија „Европа на раскршћу, европски избори и глас грађана“ била је прилика да неколико европских посланика из различитих политичких породица изнесу тачке гледишта о будућности Уније. По речима посланика из Европске народне партије /ЕНП/ Андреја Ковачева ЕУ мора енергичније радити на свом видљивијем присуству и учешћу у светској политици, јер генерише 23% светског БДП. Један од предлога у том смислу дала је немачка канцеларка Ангела Меркел – он предвиђа успостављање Европског савета безбедности чије би се руководство ротирало. Поред тога по њеним мишљењу одлуке које се односе на спољну политику и безбедност не би се више морале доносити једногласно.

Европосланик Момчил Неков је навео предлоге које европски социјалисти сматрају важним, а за које ће тражити консензус и после избора. Актуелна тема за њих и даље остају двоструки стандарди код прехрамбених производа као и деформација до којих долази приликом склапања трговинских послова који су у крајњој линији уносни само за  такозване „богате државе“. Социјалистима је важно такође да се усвоје прописи који ће сваком детету гарантовати смештај, храну и образовање. То би драстично смањило ризик од социјалног искључења деце.

Промишљени избор и велики одзив бирача на изборима за Европски парламент 2019. г. гарантоваће легитимне резултате и сразмерну заступљеност грађана, али је у политици шест месеци кратак, али истовремено и дуг, пун ризика временски период. По речима социолога Евелине Славкове, у Бугарској се не запажа раст евроскепсе, али се то не односи на остале државе-чланице. Резултати једног од најновијих истраживања Евробарометра, спроведеног међу 30.000 испитаника, показују да 44 % њих сматрају да ЕУ иде у погрешном правцу, а 32% подржава начин управљања Унијом. Зато не чуди то што све више добија на популарности популистичка теза о Европи као заједници домовина.

Најаважније питање око којег ће се на предстојећим европским изборима ломити копља јесте да ли ће у Унији и надаље јачати инерцијске силе федерализације или ће се положити добар темељ за будућност, онако како га ми схватамо, кажеевропосланик Ангел Джамбаски из Алијансе европских конзервативаца и реформиста. Европа – унија домовина значи да ће постојати подељена одговорност, али истовремено ће свака држава имати могућност да спроводи самосталну унутрашњу политику. У целој Унији се осећа мањак солидарности и правде. Постоји неравноправност у расподели добара и терета. Само погледајте који понуђачи у поступцима јавних набавки, које расписује Европски парламент и Европска комисија, добијају послове. То су махом компаније из Немачке, Француске и Белгије. Ево једног од могућих одговора на питање зашто у земљама европског Истока расте осећање неправде. Све државе имају финансијски допринос ЕУ, али се он расподељује већим делом у земљама Западне Европе.

Домаћин и медијски партнер дискусије уз учешће бугарских европосланика био је Бугарски национални радио.