Сале Регионалног етнографског музеја у Пловдиву су засијале у традиционалним бојама бугарског веза. На први поглед дивне геометријске фигуре, флорални и животињски мотиви у ствари су подређени строгом систему и разоткривају огромно богатство финог веза који стварају веште руке Бугарке. Изложба „По везу ћете их препознати“ представља различите врсте украсног веза са његовим регионалним, етнографским карактеристикама.

„Приказани су како посебни везови, тако и читави елементи бугарске народне ношње – кошуље, кецеље, мараме за главу, који су украшени традиционалним симболима појединих бугарских региона – објашњава Васил Апостолов из Регионалног етнографског музеја у Пловдиву. – Изложба је остварена у склопу пројекта Министарства културе, а у припреми је и каталог посвећен везу, који ће бити објављен по њеном окончању.“

Музеј у Пловдиву презентира део колекције од 217 везова, која му је пре неколико година донирана од Елене Тодорове.

„Она је један од састављача каталога веза, који је инспирисао много људи да се лати израде бугарског веза. Гђа Тодорова је аутор целе колекције –  прича Васил Апостолов – која укључује мотиве карактеристичне за све бугарске регионе. Заједно са својим супругом она је пре неколико година обишла територију целе земље, посвећујући годину дана сваком. То ју је инспирисало да сакупља информацију о томе како се ради вез, о коришћеним бојама у појединим регионима и о облицима сваког веза.“

Први обрасци веза су ушли у збирку Регионалног историјског музеја у Шумену већ у 30. годинама ХХ века. Међу најзанимљивијим експонатима у његовом фонду, који су приказани на изложби у Пловдиву, су обрасци тзв. „месаљског веза“. Месаљ се зове дуга тесна крпа којом удате жене покривају главе када се изводи типични у неким селима овог региона обичај „забрађивања“.

У Родопима вез је неизоставни елеменат украса неких свадбених обредних марама. Квадратне или правоугаоне, у њима су увијали поклоне које су размењивали вереници и младенци, а њима су покривали и руке младе невесте када су је изводили из очеве куће.

Те су мараме део збирке Регионалног историјског музеја у Смољану. Интересантне су и обредне свадбене забратке које се зову „раченик“.

За поставку су из Регионалног историјског музеја у Бургасу стигли дивни обрасци типични за етнографске групе Странџанског региона – рупску, загорску и тронкску.

„Изложба приказује предмете које се користе у обредним ритуалима не само као декоративни елементи, него имају и практичну примену – прецизира Васил Апостолов. – Нисмо заборавили и на наше најмлађе посетиоце. У задње време посвећујемо посебну пажњу дечјем кутку, где малишани боје мотиве веза приказаних у излозима или цртају своје, или пак слагају тематску слагалицу.“

Изложба „По везу ћете их препознати“ у Регионалном етнографском музеју у Пловдиву је отворена до краја године.

Превод: Александра Ливен