Данас се навршава 99 година од потписивања Нејског мировног уговора. Он је Бугарској наметнут након њеног пораза у Првом светском рату. 27. новембра 1919. у париском предграђу Неји сир Сен потписали су га премијер  Александар Стамболијски и представници победничких сила.

Сагласно том Уговору Бугарској су наложене тешке репарационе обавезе у износу од 2 милијарде и 250 милиона златних франака. Поред тога, наша земља губи територије на којима живи компактно бугарско становништво. Ван њених граница остају западна Тракија (која је додељена Грчкој), јужна Добруџа (која је укључена у територију Румуније) и „Западне Покрајине“ (територије у границама данашње источне Србије, које су припојене Југославији). Бугарској је одузето укупно 11.278 кв. км територије а 600 хиљада Бугара остаје ван граница своје домовине. На захтев Грчке као саставни део Уговора приложена је тзв. Конвенција о добровољној размени мањинског становништва између две суседне државе, коју су касније атинске власти искористиле за присилно протеривање бугарског становништва из њиховог завичаја у западној Тракији. Опет сагласно Нејском мировном уговору, војна сила Бугарске је редукована на минимум: копнене снаге укључују плаћену војску од 20.000 људи, жандармерија је бројала 10.000 људи, а у саставу пограничне страже било је 3.000 људи који су били задужени за заштиту граница и очување реда и мира. Бугарској је ускраћено право да има модерне војне технологије, своју морнарицу и ваздухопловство. Уговор ступа на снагу 9. августа 1920. године.

Поводом годишњице партија ВМРО организује данас у Софији поворку бакљадама под насловом „Бугарски марш – Доле Неј!“. Учествоваће народни посланици, чланови и присталице ВМРО, Бугари из Македоније и Источне Србије.Поворка бакљадама биће организована и у другим градовима Бугарске.

Саставио: Мануел Савов