Да ли заиста на тржишту рада у Бугарској недостаје радна снага и да ли ће заиста увоз радника из трећих земаља бити одавно очекивано решење проблема недостатка радника била су нека од питања размотрена на форуму у организацији фондације „Фридрих Еберт“ и удружења „Солидарна Бугарска“.

Према економском саветнику Конфедерације рада „Поткрепа“ Вањи Григоровој, прави проблем привреде није недостатак кадра већ затварање или недостатак стручних школа које би припремиле будуће раднике за различите привредне гране. Ово је постало јасно на састанцима које су синдикати и Агенција за запошљавање одржали са послодавцима у три бугарска града – Пловдиву, Казанлаку и Варни. Према Григоровој, низак престиж радничке професије такође има негативан ефекат. Она је прокоментарисала и захтев пословних кругова за увођење централног планирања које ће обавезати сваког ученика који је завршио стручну школу (специјализовану или техничку) да у предузећу ради у струци. Иако привремено, овакво решење би могло да ублажи кризу на тржишту рада, али, наравно, само уз одређене гаранције и од стране послодаваца. Без преузимања такве обавезе све би било само палијативна мера која још једном заредом одлаже неизбежну расправу о тој теми. Сви аспекти проблема су детаљно описани у извештају који садржи и конкретне предлоге за законодавне измене у три правца:

На првом месту морамо зауставити радну миграцију и мобилност, тј. да обуставимо напоре на увозу јефтине радне снаге из трећих земаља, прецизира аутор извештаја Вања Григорова. На другом месту – потребно је оживљавање стручних школа али уз гаранцију од стране послодаваца да ће по завршетку образовања ученици имати обезбеђено радно место у струци и да ће примати достојанствену плату. Трећа битна ствар јесте да се послодавци обавежу да непопуњена радна места објављују на бироима рада. То би омогућило радницима да стекну праву слику у реалном стању у одређеном тренутку, а влади ће пружити поуздане информације о чињеничном стању односно о томе да ли и у којим сферама недостаје кадар и колике су зараде. Сматрамо да ће ова три корака дати резултат. 

На форуму је расправљено и о актуелној теми са европског дневног реда која се тиче будућности међународног превоза робе. Резултати званичне анкете спроведене за циљеве извештаја међу 100 Бугара показује како се на радном месту осећају возачи који раде у међународном превозу. Њихова признања разбијају мит о престижности професије „међународни возач“. Ако месечно зарађују око 4.000 лева (2.000 евра), овај новац би обезбедио добар стандард једино њиховим породицама у Бугарској, али не и њима самима у иностранству где у ствари они проводе већи део свог времена.  Огроман проблем за возаче остаје чињеница да им је основица за плаћање доприноса за обавезно социјално осигурање углавном блиска минималној заради односно не уплаћује се пуни износ доприноса. Постоје проблеми са дневницама, са прековременим радом итд.

Ипак, ако одлуче да остану у Бугарској, радно способни људи би могли да се остваре и овде, али се мора узети у обзир да према подацима Агенције за запошљавање, на дан 5. новембра 2018. године у целој земљи било преко 13.000 слободних радних места.  С друге стране број регистрованих незапослених износио је нешто изнад 193.000 а за свако радно место конкурише у просеку по 15 кандидата. По мишљењу Вање Григорове за велики део непопуњених радних места се не тражи посебна квалификација – довољна је само жеља за радом.