Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Студенти Великотрновског универзитета улепшавају свој град

БНР Новини

У 60. годинама прошлог века наши познати сликари су се окупили у старој бугарској престоници Великом Трнову у утемељили тамо модерну ликовну школу. Они су се свесрдно посветили обуци првих студената уметничког факултета Педагошког института града.

Године 1963. на историјском брду „Света гора“, где је у једном од тамошњих манастира патријарх Јефтимије основао чувену Трновску књижевну школу, отворио врата Високи педагошки институт „Ћирило и Методије“ – први универзитет ван предела Софије који нуди не само обуку у хуманитарним дисциплинама, него има и студијски програм ликовних уметности.

СнимкаВаља да споменемо имена утемељивача Факултета ликовних уметности, који су створили и нову бугарску уметничку школу – прича декан доцент Борис Желев. – У Великом Трнову су се тада окупили проф. Никола Кожухаров, проф. Васил Станилов, проф. Васил Захаријев, као и њихови млади асистенти, који су управо дипломирали на Академији ликовних уметности у Софији, Александар Терзијев, Никола Гелов, Иван Маринов, Спиридон Борисов, Никола Хаџитанев. А десет година касније неки од великотрновских студената су постали професори овде.

Снимка
Током своје више од 50-годишње историје на факултету се школовало преко три хиљаде младих људи који су се касније афирмисали као наставници ликовног васпитања, директори галерија, професори на Националној ликовној академији и другим високим школама. Данас универзитет у Великом Трнову нуди модерну обуку у струкама: „Сликарство“, „Графика“, „Вајарство“, „Зидно сликарство“, „Цртање и интермедија“, „Графички дизајн и визуалне комуникације“. С обзиром на савремену глобализацију, студентима факултета је омогућена и обука у Европи захваљујући програму „Ерасмус плус“, а њихове колеге из Шпаније, Француске, Пољске, долазе на студије у Велико Трново.

Снимка
Поред усавршавања уметничких вештина у атељеима универзитета, студенти активно учествују и у животу града, доприносећи његовом естетском и архитектонском улепшавању. На пример, они су променили визију општинске пијаце, осликавају фасаде зграда, претварају паркове у артистичке просторе.

Снимка
СнимкаОно што стварају наши студенти нису само илузорне и имагинерне пројекте, већ су претворили у живот знатан део својих идеја
– каже заменик декана доцент Владимир Аврамов. – У централном фоајеу једног од наших корпуса смо украсили свако степениште мозаицима и витражама. У самом граду смо ставили још неколико мозаичка паноа на фасадама школа, као и једног обданишта поред стадиона. У згради надомак Великог Трнова пак смо улепшали школски коридор зидним сликама на којима су радили студенти једног профила.

Снимка
Зидне слике се у принципу стварају колективно, тако да је рад младих сликара раме уз раме био део наставног процеса.

Снимка
Ускоро нам предстоји да исто урадимо и у реновираној основној школи у оближњем граду Горњој Орјаховици. Спремни смо и са концепцијом дизајна централног фоајеа позоришта. Треба да посебно издвојим стваралачки приступ нашег докторанта Пламена Кондова који је аутор витража у катедрали у граду Ловечу
.

Снимка
По традицији 6. децембра, уочи празника студената, приређена је и годишња изложба најбољих студената, којом су приликом додељене и награде,а уручене су и дипломе апсолвентима. Према декану, задатак факултета је да васпитава младе генерације и да им помаже да открију праве естетске критеријуме те да их онда стваралачки претварају у живот. А поводом 8. децембра је пожелео свима „да пронађу своје право место под сунцем, да буду здрави и весели, јер рад неће побећи, нити њима, нити професорима“.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Временско склониште“ кандидат за шведску међународну књижевну награду

Роман „Временско склониште“ Георгија Господинова, у преводу Хане Сандборг на шведски језик, уврштен је међу пет књига које су ушле у ужи избор за Шведску међународну књижевну награду. Ово је јединствена награда која се додељује како ауторима, тако и..

објављено 23.9.24. 14.47

Културни фестивал у селу Хухла окупља Грке, Турке и Бугаре

У ивајловградском селу Хухла 26. пут заредом одржава се културни фестивал „Мистерије Хухле-2024“. До 23. септембра три етничке групе – Бугари, Грци и Турци окупљају се на тргу у Ивајловграду под мотом „Људскост без граница“. Инспиратор и организатор..

објављено 22.9.24. 09.25

Бугарска учествује на Бијеналу "Хомо Фабер" у Венецији

Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..

објављено 19.9.24. 12.05