Још пре него што је добила званичну понуду руског државног гиганта Гаспрома Бугарска је рекла да пристаје да транзитира руски гас. Неколико дана касније је и Грчка у Москви изразила жељу да се преко њене територије допрема руски гас. Изградња наставка гасовода „Турски ток“ преко Грчке је „могуће и реалистично,“ рекао је руски председник Владимир Путин после разговора с премијером Грчке Алексисом Ципрасом у Москви. Реч је о изградњи још једне цеви Турског тока кроз Црно море која би продужила гасовод преко Бугарске до Србије и централне Европе или преко Грчке до Италије а која ће допремати 15,5 млрд куб. метара руског гаса годишње. У те сврхе Бугарска треба да изгради свој гасовод дужине око 500 км, од турске до српске границе. То ће земљу коштати око 1,6 млрд долара, сматра руско издање Комерсант које је прво разоткрило планове Гаспрома у које је укључена и Бугарска. Уколико се определе за „грчку варијанту,“ користиће 80% већ завршеног Трансјадранског гасовода. Подсетимо да је 2014. године тадашњи пројекат изградње гасовода „Јужни ток,“ који је требало да кроз Бугарску транзитира преко 60 млрд куб. метара руског гаса годишње, пропао под притиском ЕУ и САД. Садашњи пројекат се у великој мери поклапа са старом трасом цеви на бугарској територији. Већ тада су користи за бугарску привреду изазвале сумње многих експерата. А да не спомињемо геополитичка предвиђања која су у крају крајева предодредила пропаст пројекта. Намере Грчке да се укључи у исту трку додатно отежавају ствари.

Према прелиминарним коментарима стручњака, с економске тачке гледишта изградња Бугарског тока је оправданији и профитабилнији. Али то још није доказано пошто нису познати економски параметри гасовода, а у овој фази превагу имају геостратешке амбиције Русије и идеја Бугарске да се изгради европски гасни хаб „Балкан“ на обали Црног мора који ће бити снабдеван гасом из Русије, Азербејџана и Грчке а који ће продавати свима који то желе у Европи. Према влади, на овај начин Бугарска неће бити избрисана с мапе гасних коридора на Старом континенту а стећи ће већи економски и политички ауторитет. Или као што каже потпредседник владе Томислав Дончев битно је да Бугарска задржи улогу дистрибутера гаса. Ово није само питање прихода, него и националне безбедности јер Бугарска не сме да остане ван гасних траса.

Ако оставимо по страну политичке и стратешке аргументе, преостаје нам да видимо какву ће економску корист имати Бугарска од изградње гасовода за руски гас на својој територији. Изгледа да су у питању пре свега приходи од транзитних такси на гас. Ти приходи су деловали нереално док је разматран четири пута већи Јужни ток, а камоли сад. До сад нико ништа није рекао о приходима, једино министар енергетике Теменушка Петкова је доста лаконски одговорила да је у питању индикативна добит у наредних 20 година од преко 4,358 млрд лева (око 2,2 млрд евра). Ово је, у ствари, доста скроман профит с обзиром на инвестицију у гасовод који земља треба да изгради, притом што пре пошто траже да Бугарски ток буде завршен до краја 2019. године.

Што се гасног чворишта „Балкан“ тиче, он је експресно укључен у ажурирану Националну стратегију енергетике. Али и у овом случају фале бројке, без обзира на то што се тврди да ће пројекат одобрити Брисел. Изградња гасовода ће „прогутати“ пуно пара – око 1,5 млрд евра. А колико и од чега ће наша земља зарадити, осим од пружања посредничких услуга и трговине између европских купаца и продаваца гаса, такође није познато.

У овој фази иза политичке еуфорије поводом намера да се изгради гасовод за руски гас преко Бугарске не стоје озбиљни економски аргументи за његову рентабилност. Јесте да смо на почетку, али су рокови предвиђени за његову реализацију толико скраћени да нема времена за размишљања. Надамо се, као што су обећале и власти, да ћемо овога пута добро израчунати све, те нећемо поновити грешке из прошлости. Надамо се да сви напори неће бити обесмишљени уколико Грчка добије ову трку.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова