11. децембра Европски парламент је са 514 гласова „за”, 107 „против” и 38 „уздржаних” усвојио Резолуцију о пријему Бугарске и Румуније у Шенгенски простор. У ствари, реч је о петом таквом апелу ове институције од више година наовамо. Као и досада, посланици Европског парламента су поново утврдили да две земље испуњавају техничке услове за пријем у Шенген. За разлику од раније, сада већина Европског парламента сматра да је поступно укидање граничне контроле односно прво укидање контроле на унутрашњим морским и ваздушним границама, а затим и на копненим, неприхватљиво, јер крије низ ризика и могло би да има негативан утицај на будуће проширење Шенгенског простора. Према европским посланицима, дуго одлагање потпуног приступања Бугарске и Румуније Шенгену је већ довело до негативних последица не само за две земље него и за ЕУ гледано уз целини.
Међутим, на расправи у Европском парламенту није присуствовао представник Савета ЕУ, а проширење Шенгенског простора зависи од одлуке тог органа. Дотичну одлуку Савет ЕУ може да донесе само консензусом, али резултати гласања о усвајању Резолуције показују да консензус по том питању не постоји ни у Европском парламенту. Имајући у виду драматичне догађаје око судбине Брегзита, тема о проширењу Шенгена није врућа тачка на дневном реду ЕУ. И мало вероватно је да постане таква при крају мандата садашње Европске комисије и мандата већине других европских институција. У том смислу одржану у Европском парламенту расправу о проширењу Шенгенског простора пријемом у чланство Бугарске и Румуније вероватно треба разматрати пре као елемент кампање за предстојеће европске изборе. На оваква размишљања наводи и чињеница да је аутор нацрта Резолуције Европског парламента био председник Партије европских социјалиста Сергеј Станишев, чији су коментари на ту тему садржали и елементе критике на рачун коалиционе владе партије ГЕРБ, која је члан Европске народне партије.
Вероватно су и због тих околности реакције у Софији на пети заредом апел Европског парламента за пријем Бугарске у Шенген суздржане. На сајту Министарства спољних послова још нема реакције на Резолуцију, а у једном од својих последњих коментара новинарима, у јуну ове године, министар спољних послова Екатерина Захаријева је изјавила да „Шенгенски простор де факто не функционише и то већ неколико година. Наш став је да морамо да очувамо своје спољне границе, а не да постављамо унутрашње ограде”. Владајућа гарнитура у Софији очито не очекује да се случај „Бугарска у Шенгену“ ускоро реши, а у данашњим околностима чини се да је овакав развој највероватнији.
Превод: Албена Џерманова
Преговори о формирању нове владе настављени су данас, али се и даље суочавају са озбиљним изазовима. Постоји сагласност око имена премијера, а то је Росен Жељазков из ГЕРБ-СДС, као и око споразума о управљању. Међутим, разговори су се закомпликовали..
Koпредседник парламентарне групе „БСП-Уједињена левица“ Атанас Зафиров изразио је наду да ће наредне недеље Бугарска добити редовну владу. „Данашњи и сутрашњи дан су од пресудног значаја. Верујем да ће овај замршени чвор коначно бити размршен“,..
Народни посланици су једногласно у првом читању усвојили предлог закона који је предложила привремена влада, а који омогућава прикупљање прихода и извршење расхода током 2025. године до усвајања државног буџета. „Основни циљ је обезбеђивање..
Уставни суд је прогласио избор 16 народних посланика незаконитим. Одлука је објављена на званичном сајту Суда. Према овој одлуци, након поновног..
Одлука Уставног суда у вези са резултатима парламентарних избора из октобра 2024. године изазвала је различите реакције међу парламентарним странкама у..
Са 128 гласова „за“, Парламент је усвојио декларацију коју је поднела председница Народног собрања Наталија Киселова, позивајући чланове Уставног суда да..