Један од великих светитеља и чудотвораца IV века, Свети Спиридон, до краја живота одликовао се својом једноставношћу и простодушношћу, био је благе нарави и смиреног срца, тако пише у његовом житију. Данас Бугарска православна црква слави успомену на тог свеца.

У народној традицији Бугара Св. Спиридон се поштује као заштитник коња и крупне рогате стоке, али је пре свега покровитељ разних заната и занатских задруга. Тог дана је полаган калфенски испит пред еснафском управом, а у цркви је освештавана мушка животиња која се клала на жртву у част свеца. Понегде се и данас празник слави према том обичају. Многи млади покушавају да дубоки смисао стародавне традиције „преведу“ на савремени језик. Занимљив календар традиционалних вештина израдили су у Регионалном историјском музеју града Ћустендила. Сваког месеца се по том календару организују дечје радионице. У новембру деца су правила опанке. Вероватно је то била најстарија обућа на нашим балканским просторима – каже Мирослава Таскова, шеф одељења „Односи са јавношћу“ и кустос музеја.

Не располажемо поузданим подацима када се први пут појавила ова лака кожна обућа нити какав је био њен првобитни облик, али по свој прилици она није битно промењена кроз године. Цех опанчара основан је средином ХIХ в., постојао је све до средине ХХ в. када је ручни рад потиснут фабричком производњом – обуће и гумених опанака. Колико знам и данас има компанија које израђују опанке за потребе фолклорних плесних састава.

Дечју опанчарску радионицу организујемо у новембру у знак сећања на годишњицу Српско-бугарског рата из 1885. г. када је бугарски народ одбранио чин уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. У успоменама очевидаца пише да је у оној мразовитој зими већина бугарских добровољаца била у опанцима. Упркос томе они су јуначки одбранили своју земљу на бојишту. Зато како се праве опанци показујемо управо у новембру. Показало се да деца радо усвајају различите вештине и нарочито када тема усклађује традиционалне праксе са историјом. Радионице посећују деца од пет година и навише, па све до младића и девојака од 17-18 година.

У јануару радимо униформе какве су војници носили у Ослободилачком рату (наш град је ослобођен у јануару), у јуну правимо корпе, надаље се бавимо израдом слова и штампаних књига, старог оружја, мозаика према моделима откривених артефаката древне Пауталије (Пауталија је римски назив насеља чији је наследник Ћустендил)… У децембру тема је „Божићни разбој“ – том приликом упознајемо децу са техникама ткања. Показујемо и предмете откривене на нашем тлу који сведоче о развоју тог заната још у шестом миленијуму пре Христа.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије из личног архива