У тренутку када је дошло до новог сукоба интереса Москве и Вашингтона, заменик државног секретара САД Џон Саливан кренуо је у обилазак по Средњој и Источној Европи. Његови разговори у региону подударају се са продужавањем економских санкција ЕУ Русији, са конфликтном ситуацијом насталом између Русије и Украјине у Керчком мореузу и са резолуцијом Европског парламента против пројекта „Северни ток – 2“. Ово последње Москва тумачи као притисак САД у циљу обустављања планова о повећању испорука руског гаса Европи.

Џон Саливан је стигао у Софију дан пошто је у Бриселу, где је учествовао у заседању Европског савета, премијер Бојко Борисов изнео ставове о неким од тих проблема. Он је позвао Москву да ослободи заробљене у Керчком пролазу украјинске морнаре, изразио бојазан да ће "унутрашња потреба држава за изналажењем непријатеља може доћи до изражаја у Црном мору“ и образложио жељу Бугарске да се на њеној територији остварују геостратешки пројекти тезом да „тамо где има гасовода и реактора нема ратова". Пар сати пошто је шведски премијер најавио повољнију понуду за испоруку ловачких авиона Gripen, из Брисела је Борисов изјавио како сличан корак очекује и од САД када је у питању испорука нових ловаца Ф-16, „јер су знатно бољи од свих осталих који су у понуди“. То је изазвало коментаре да Бојко Борисов фактички предодређује избор америчких авиона који су за разлику од шведских, опробани у ратним операцијама којих се, премијер то не крије, прибојава.

 Наоружање војске, енергетски пројекти и диверсификација испорука гаса били су тема разговора Џона Саливана у Софији. Премијер Борисов је уверио дипломату број  два да ће до 2024. г. Бугарска повећати трошкове за одбрану на 2% БДП и да ће издвајати више за наоружање. Саливан је у разговору са министарком иностраних послова Екатерином Захаријевом нагласио да је за Бугарску од стратешког значаја диверсификација њених извора и добављача енергената, а Захаријева га је обавестила да је с тим у вези Бугарска решила да учествује са 20% у терминалу за течни гас у грчкој луци Александруполис.

Док је Џон Саливан водио разговоре у Софији министарка енергетике Теменушка Петкова је изјавила да с обзиром на перспективу да 2020. г. Русија престане да користи Трансбалкански гасовод кроз територију Украјине, Румуније и Бугарске и пребаци садашње испоруке на гасовод "Турски ток", Бугарска жели да трансформише уговор о транзиту гаса кроз своју територију у обавезу руске компаније „Гаспром“ да гарантује капацитет за транзитирање садашњих количина и будућом трасом "Турског тока". Али је потписивање уговора о транзиту путем "Турског тока" премијер Борисов условио изградњом гасног чворишта на бугарској територији.Постојање таквог хаба ће према Борисову бити обавезно, јер ако изгради транзитни цевовод према Србији, у случају евентуалног обустављања  испорука руског гаса Бугарска би се обрела у ситуацији „када је 3 милијарде закопала у земљу …“

Према неким посматрачима ситуација око посете Џона Саливана Бугарској увелико подсећа на ону када је средином 2014.г. након разговора у Софији са америчким сенаторима Џоном Макејном, Роном Џонсоном и Кристофером Марфијем влада Пламена Орешарског прекинула рад на гасоводу „Јужни ток”. Данас, четири године касније, руска страна се још није определила да ли да се друга цев „Турског тока“ из Турске рачва према Италији или да прође кроз Бугарску,  Србију и Мађарску. Непосредно пре посете Џона Саливана амбасадор Москве у Софији Анатолиј Макаров је истакао да су протекле године бугарско-руски односи забележили позитиван развој. Иако се за сада не планира посета руског председника Владимира Путина Бугарској, таква би се према дипломати могла оствари ако се појаве нови трговинско-економскии договори, ако се „Турски ток“ претвори у „Бугарски ток“ и ако дође до помака у реализацији пројекта о НЕ „Белене“. Уочи Нове године бугарска страна је суочена са тешким задатком да лавира између ЕУ, Вашингтона и Русије. Ма какво било ово лавирање оно неће бити истргнуто из контекста припадности земље НАТО и ЕУ, а у актуелној конјунктури то чини перспективу бугарско-руских  не баш повољном.