Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Магија стакленог новогодишњег украса


Једна од најдражих успомена из детињства је, без сумње, кићење јелке. Насмејана лица, пријатни мирис јелке који се шири домом и велике кутије из којих вадимо брижљиво омотан у новински папир или вату украс – лепе фигурице, играчке, стаклене, крхке и фине.

Данашње породице често посежу за вештачком јелком коју ките пластичним украсом који није ни близу оном блиставом украсу од стакла уз који је одрасло неколико генерација Бугара.


Срећом, традиција израде стакленог украса за јелку још се негује у граду Добричу. Георги Керанов се тиме почео бавити 1984. године, а 1991. године је отворио свој погон.

Људима се није допадао украс увезен из Кине, објашњава Георги. Више воле стакло пошто је блиставије, а Бугари имају смисао за лепо. Један је Божић и свако жели да своју јелку окити лепим и финим украсом.


Због конкуренције из Украјине, Русије и Кине погон не ради током целе године, већ само неколико месеци. За то време, испод вештих руку шесторице мајстора, рађа се око 10.000 нежних стаклених звончића, Снешка Белића, звезда, куглица, пахуљица, врхова за јелке.


Правимо фигурице од дуваног стакла. Имамо стаклене цевчице које треба да загрејемо, потом их сечемо на комаде, стакло се издувава након чега се обликују фигурице. Следе посребривање, бојење, декорисање и паковање
, каже Георги Керанов. 


Захваљујући томе што су ручно рађени, сваки украс за јелку је јединствен и непоновљив. А тајна њихове израде лежи у искуству које имају мајстори. Занат се учи годинама, улаже се пуно напора и труда. Георги Керанов жели да запосли младе људе којима би волео да пренесе тајне овог заната јер ће стари мајстори ускоро отићи а традиција треба да живи.


Интересовање за украс од стакла се поново пробудило у последње време, а пре пар година је Георги Керанов одлучио да уведе нешто ново – украс са фотографијом, логом или натписом по жељи клијента. Каже да су тражени пошто су занимљиви и лепи, а његову идеју су преузели и други произвођачи. А има и других новитета. Тако, рецимо, поред омиљених клијентима 20 модела фигурица, мајстори често сами измишљају разне моделе. Ове године су се међу изненађењима нашле фигурице слончића, папагаја и малог чајника. Тржиште је преплављено и понуда је веома богата, али су клијенти навикли на наше производе и траже их, каже с осмехом Георги Керанов.

Али у чему су чари украса од стакла?

Магија… Она долази сама од себе, сматра Георги и додаје: Посао нас обавија и прожима, не можете да га не заволите јер ми правимо једино и само лепе ствари и свако ко их види, пожели да их има! Украс нам је лепо декорисан, носи радост, посебно деци, а то је најбитније. 


Божићни и новогодишњи украс од стакла не само што ствара присну атмосферу, већ у себи чува топлоту руку испод којих је настао и загрева љубављу која је уложена у њихову израду.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Деница Михајлова, Красимир Jускеселијев и лична архива


Више из ове категориjе

Бугарско друштво подељено: Да ли су климатске промене национални приоритет?

Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..

објављено 12.11.24. 08.42
Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15