Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Леарт Докле – глумац чијим венама тече уметност


Леарт Докле је бугарски глумац чије се име све чешће чује не само у позоришним представама него и у филмовима. Леарт с нескривеним одушевљењем прича о својим бугарским коренима и пореклу свог презимена. Његови преци су насељавали село Борје још у време владавине Ивана Асена II. Данас је Борје једно од горанских села на територији Албаније. Из тог периода у околини, као што и на Косову, у Македонији и Србији, има и других горанских села у којима се и данас негују старе традиције. У Борју и његовој околини говоре „нашенским“ језиком, заправо неким старословенским наречјем, каже Леарт. Његова породица се неочекивано преселила у Бугарску након што су дошли да обиђу његове сестре – Борјану и Олту, које су студирале у Бугарској. Тада је, на срећу или несрећу, Лео, који је био велики несташко, сломио ногу. Претрпео сам тежак слом ноге, сећа се глумац. Остао сам под лекарским надзором и моји родитељи су одлучили да останемо овде. Тек пре годину дана су му рекли да је главни разлог за њихово пресељење био овај инцидент. До тада је мислио да је та одлука одавно донета. Упркос томе што је дошао из земље која није толико популарна Лео није наишао на велике тешкоће:

Имао сам 10 година. Наравно, било је задиркивања и добацивања у школи, која обично прате борбу за место у хијерархији. Али су ми најбоља пријатељства из школе.

Породица Докле је албанској јавности позната по истакнутим писцима, сликарима, политичарима. Отац Зехрудин Докле је глумац и редитељ, писац и преводилац бугарских књижевних дела, мајка Клеопатра Докле је певачица која је освојила бројне награде у земљи и иностранству. Леарт Докле верује да је управо породично окружење предодредило његов избор да упише студије на Националној академији за позоришну и филмску уметност.

Као дете волео сам да имитирам људе, забављао сам родбину и пријатеље. Сви су ми говорили да једног дана треба да постанем глумац. И ја сам одувек то хтео.

Данас је Леарт Докле део трупе Народног позоришта „Иван Вазов.“ Имао сам срећу да играм ликове који су на мене оставили снажан печат, признаје глумац. Крајем децембра ће бити одржана премијера представе „Посматрачи“ Константина Илијева у режији Јавора Грдева. У њој ће Докле глумити талентованог песника и револуционара Христа Ботева. Да ли је тешко оживети лик историјске личности?

Људи обично поштују живот и дело историјских личности, одају им заслужен респект, а све то на основу слике коју су створили о њима. Али ми не смемо приступити са страхом. Лик Ботева играм и у представи „Бунтовници“ редитеља Александра Морфова. Ово је за мене велики изазов. У ствари, мислим да Ботев и ја имамо много сличности и додирних тачака. Дакле, биће ми занимљиво да, уз више детаља, оживим лик нашег великог револуционара.

Поред позоришта Леарт Докле гради успешну каријеру и на великом платну, учествује и у тв серијама. По њему, позориште је уметност тренутка, док филм има веће димензије. Пошто је учествовао на различитим фестивалима у Москви одлучио је да ангажује агента који ће га представљати у Русији. Имао је прилику да ради с Дмитријем Нагијевим. На аудицији је прошао захваљујући познавању страних језика, међу којима су енглески и шпански. У слободно време се Лео бави спортом:

Волим бокс и већ 12 година је овај спорт моја највећа страст. Исто тако трчим, идем у теретану, пливам. Волим да кувам, кување ми је хоби. Тако се опуштам. Читам и гледам филмове.

Чак и да га није судбина довела из Албаније у Бугарску, Леарт Докле признаје да ма где био у свету, опет бих се посветио позоришту јер ме оно чини срећним и испуњава мој живот.

Превод: Ајтјан  Делихјусеинова

Фотографије: лична архива

Више из ове категориjе

Ген. Директор БТА Кирил Валчев уручује Велику награду Златни ритон за анимирани филм редитељу Анрију Кулеву.

Додељене награде на фестивалу „Златни ритон“ у Пловдиву

На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..

објављено 20.12.24. 10.26
Обичај „Осликавање младе каном“ из лозничког села Веселина проглашено је за живо људско благо 2022. године.

У Софији се отвара изложба „Жива људска блага – Бугарска“

Институт за етнологију и фолклористику са Етнографским музејом при Бугарској академији наука (ИЕФЕМ-БАН) данас је у центру Софије, под куполом Ларга, отворио изложбу под називом „Жива људска блага – Бугарска“. Поставка представља 44 елемента..

објављено 17.12.24. 08.45
Национални археолошки институт са музејом – БАН

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ гостује у Цариброду

Изложба плаката „Национални археолошки музеј – Ризница Бугарске“ биће свечано отворена данас у галерији “Методи Мета Петров” у Цариброду, Србија. „Са историјом дужом од 130 година, Национални археолошки музеј је једна од најстаријих културних..

објављено 16.12.24. 08.15