У народној традицији младенца Исуса називају Малим Богом, а празник рођења Младог Бога се на нашим просторима славио још пре примања хришћанства.

Вечера је завршена а трпеза распремљена. Глуво је доба ноћи. Домаћин је изишао да обиђе стоку, а домаћице су на сто ставиле кравај и крондир пун вина што је знак да очекују госте. А ти гости су коледари… Некада је паљбом из пушке почињао обилазак домова. Укућани који чувају ватру, буде девојку како би се дотерала јер је међу коледарима и њен драги, записао је истакнути бугарски етнограф Димитар Маринов који је бележио песме и обичаје у годинама после ослобођења од Османлија.

О овим ритуалима и песмама су му испричали стари мушкарци који су својевремено били станеници – имућни домаћини, предводници коледара. Предводник је власник великог земљишта и глава бројне задруге, који зна све коледарске песме и ритуале којих има пуно. Песме су различите а свака је строго намењена одређеном члану породице. Предводник колеђана води главну реч, он је представник натприродних сила, старешина. Иза поноћи, у ноћи између Бадње вечери и Божића, коледари се окупљају испред његове куће и прво њему упућују коледарски благослов.

Домаћине, господине!

Бог ће ти доћи,

а с њим и збор анђела.

Можеш ли га дочекати,

дочекати, угостити…

На што стар старејо (станеник) одговара да је спреман пошто му је Бог дао амбаре пуне жита, девет бачви рујног вина а десету пуну ракије…

Домаћин части коледаре, као што ће учинити и остали домаћини у празничној ноћи. Ако је село велико, предводник дели младе мушкарце у групе (дружине, куде), бира вође и одређује која дружина ће у који део села ићи. Циљ сваког момка је да иде у махалу у којој живи његова драга, али никако не сме бити део дружине која ће обићи кућу његових родитеља. Један од обредних знакова предводника коледара је рачваста грана пободена у кравај а украшена позлаћеним јабукама, травама, црвеним нитима, кованицама. Према истраживачима, ово је ритуално присуство Светског дрвета. Сваки коледар обавезно носи чобански штап, а капа му је окићена нанизом новчића, венцима и сл. Момчад иде од куће до куће, пева и игра од поноћи до зоре. У народу се веровало да се у ово глуво доба јављају караконџули, вампири и зли духови. Својим песмама коледари терају зле духове како би заштитили оно што је видљиво и невидљиво у првој ноћи Малог Бога. У свакој кући, окренут према истоку, предводник коледара изговара речи коледарског благослова. Колеђани певају песме у славу и част сваком члану породице. Изводе вербалну магију за берићет, здравље, венчање. Стога се ти благослови и ритуали могу обављати једино за време коледовања.

Према научницима, реч је о старој пракси везаној за иницијацију – изузев предводника који је ожењен, остали учесници у коледарској поворци су млади момци и мушкарци који су се недавно венчали. Овај обичај је везан и за загробни живот. У многим песмама се пева о далеком путу који су коледари прешли. Подсетимо такође да се поворка креће са запада према истоку – или, ово је, према народом предању, пут који води од живота ка смрти, од таме ка светлу.

Неки од коледара су прерушени у старца и баку који скакутају и изводе пантомиму. У неким местима коледаре прати тзв. реп који чине дечаци који помажу, најчешће носе дарове. Дечак који је задужен за краваје и ковртање зову трохобер, магарац је онај који носи сланину, суџуке, док маче збија шале и… мауче.

На Божић се не ради, верници присуствују свечаној празничној служби у цркви. Игра се традиционално опште сеоско коло. Прикупљени краваји које су девојке спремиле за своје драгане продају се усменим јавним надметањем. Сваки момак се труди да откупи кравај своје драге. Коледовање се завршава у кући предводника где се спрема велика празнична трпеза. У неким крајевима коледари износе на сеоски трг вино које зову колашко вино и часте мушкарце.

Фотографије: БГНЕС