Дани око великих хришћанских празника као што је Рођење Христово испуњени су посебном радошћу која се тешко да описати. А за вернике који желе да овај осећај поделе с пријатељима и родбином места ходочашћа су идеална могућност. Тамо су празници благодатни, каже отац Стилијан Табаков, свештеник Софијског храма Светог Андреја Првозваног. А током ходочасничког путовања има довољно времена да људи чују и схвате многе истине везане за веру, сматра свештеник Стилијан Табаков. Стога Ходочаснички центар „Свети Јован Рилски“ при Софијској митрополији користи управо ту прилику да окупи вернике како би им предавач којег је ангажовао представио руту и места ходочашћа, каже свештеник и додаје:

Оно по чему се ова путовања разликују јесте да заједно с мирјанима путује и духовник. Већ на првом путовању су верници рекли да је ово својеврсна „путујућа црква.“ У том смислу црква излази ван оквира храма, са духовником и парохијом, те се приближава људима. Врло често се људи боје да питају кад уђу у храм, осећају неку нелагодност пошто не знају како треба да се понашају у цркви. Једно ходочасничко путовање показује хришћанину како треба да уђе у храм, да се побожно поклони и целива икону, да се прекрсти.

Ходочасничка путовања се углавном организују током празничне сезоне, када се славе свеци и славе манастира. Тако, рецимо, за празник Светих четрдесет мученика организујемо путовање до Врачешког манастира, током Великог поста, као и за празнике Светог Григорија Паламе и Светог Димитра Солунског – до Солуна. После Божића организујемо ходочасничко путовање до гвоздене цркве Светог Стефана у Истанбулу. Период након Божићних празника носи посебну благодат, каже отац Стилијан и додаје:


У Истанбулу, у својини Бугарске, имамо прелепу велику цркву која је међу најпосећенијим туристичким објектима. Организовали смо путовање за празник свеца – 27.  децембра. Идеја је, с једне стране, да људи присуствују Светој божанственој литургији у храму, а с друге, да подржимо локалну хришћанску заједницу. Када одемо аутобусом, организовано, мирјани тамо осећају не само нашу љубав већ и благослов да заједно са нама обележе и прославе свеца. Празници су време радости и зато се трудимо да ту радост удвостручимо.

Прошле године је отворена обновљена Гвоздена црква, која је међу драгуљима хришћанског света.


За нас је Константинопољ (данашњи Истанбул) град православних хришћанских царева. Нажалост, од некадашњих хришћанских храмова тамо данас је мало активних. Међу њима је црква Свете Софије, један од највеличанственијих и скупих православних храмова у свету, који је претворен у музеј. Једина црква у Истанбулу у којој се богослужење врши на бугарском језику је бугарска црква Светог Стефана. Она је јединствен архитектонски споменик, грађена је не само са много новца већ и са много љубави и вере. Прослављајући Светог Стефана у таквом храму који још и носи његово име,  испуњава душу посебним задовољством, а исто се односи и на цркве Светог Димитра у Солуну, Светог Георгија у Лиди (данашњем Лоду, у Израелу). Имамо идеју о поклоничком путовању на гроб Светог Георгија у древној Палестини за празник Свеца, који се обележава 6. маја и да исто комбинујемо с поклоничким путовањем до Свете земље. Лида се налази да територији данашњег Израела и то нам начелно омогућава остварење идеје. Много од мушкараца који ће на празник Светог Георгија отићи у манастир Зограф, на Светој гори, осетиће посебну свечаност и молитвеност. Пуно је таквих места, оних, који се не могу речима описати, јер их човек мора осетити својом душом. Ово осећање доноси срећу и светлост коју нам само Бог даје.

Превод: Александра Ливен

Фотографије: БГНЕС