Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Мишо Бажев: „Са хармоником смо верни нераздвојни пријатељи“

Фотографија: лична архива2018. хармоникаш Мишо Бажев је свечано обележио три важне годишњице: 80. рођендан, 70 година музичке и 35 година дискографске активности. Стотинак је снимака истакнутог домаћег музичара који се чувају у фонду БНР. Његов репертоар обухвата кола и раченице из северне Бугарске, извдене у духу традиције средње Старе планине (подручја Ловеча и Тројана). Мишо Бажев је рођен у граду Априлци, у Ловешком крају. Своју запажену инструменталну технику сјајно демонстрира и својим новијим снимцима шлагера и балканског фолклора. Кад чују његова извођења људи се радо хватају у коло. Иначе он наступа као солиста, вођа и као пратећи инструменталиста вокалних група из свог краја. Своју љубав према музици пренео је и на своје синове. Венци, који је инжењер по образовању, пева у хору, а Христо је професионални музичар – концерт-мајстор је Дувачког оркестра града Ловеча.

Мишо Бажев евоцира успомене на своје прве и неке друге важније кораке у својој музичкој каријери:

Од своје треће године почео сам свирати на усној хармоници, а моји другови и одрасли хватали се у коло. Касније сам свирао и на ручној хармоници (растегачи), али ме је одувек вукло према клавирској хармоници. Мој учитељ геометрије такође је свирао на хармоници. Са 12 година већ сам имао своју хармонику и био први корепетитор ђачког хора у нашем крају. Мој живот је прошао и сада још пролази уз хармонику .Од хармонике се никад нисам растајао и свираћу на њој све док сам на овом свету. Године 1953. г. чувени бугарски хармоникаш Борис Карлов дошао је у тадашње Ново село (садашњи град Априлци) и распитао се ко је најбољи музичар у том крају. Рекли су му да је то Георги Сабчев – вођа три дувачка оркестра у оно време, који је између осталог мој ујак. Сабчев га је позвао кући, а Борис Карлов је код њега провео читавих 20 дана.

Тада сам имао прилике да га чујем у два наврата – био сам одушевљен. Он је одлично владао и мелодиком, и басовима. Отада ми је постао сан да свирам кола и раченице које би звучале нашки, на северњачки начин. Некада је била традиција да се 1. сваког месеца на БНР одржавају аудиције радио извођача. 1. јуна 1972. пријавио сам се и ја. После аудиције веома популарни у недалекој прошлости хармоникаш Коста Колев, који је био члан аудиционе комисије рекао ми је:”Твоја је њива златна, али је зарасла у коров. Треба да дођеш код мене да га очистимо. Ти си будући стваралац и од тебе очекујемо пуно снимака.” Пошто су одобрили три моја кола, следеће године 14. априла 1973. г.) ја сам их снимио. Прво између њих било је „Право Ловешко коло“. Поводом мог јубилеја у нашем обласном листу „Ловеч – прес“ објављен је велики чланак под насловом: “Мишо Бажев – ловешки Дико Илиев, навршио 80 г.“ (Дико Илијев је најпопуларнији бугарски композитор и извођач кола и раченица за дувачки оркестар - прим.прев.) У Клубу културних посленика одржана је свечаност у моју част. Учествовали су извођачи из Ловеча: позната певачица староградских песама Марија Петрова, Илијан Димитров, Илко Михов, мој драги друг - хармоникаш Наби Али. Било је предивно, а још ми и сада стижу честитке од колега и поштовалаца.


Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20