Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Петјо Костадинов: „Гајде су непресушан извор идеја и нових музичких открића“


За истакнутог гајдаша Петја Костадинова 2018. је била јубиларна, а биланс оствареног за 50 година живота је заиста импресиван. Инструменталиста са врсном техником и иновативним приступом гајдама, он блиставо изводи као солиста традиционална кола и мелодије, а ствара и занимљиве, ауторске композиције. Познаје старинске фолклорне стилове извођења, али стално тражи и нове инструменталне технике. Често наступа у домаћим и међународним музичким пројектима – још један знак његове високе класе. Завршио је Националну школу фолклорних уметности „Филип Кутев“ у граду Котелу и Музичку академију у Пловдиву, после чега је постао члан ансамбла „Тракија“, а онда и Оркестра народне музике Бугарског националног радија, где је и данас један од најугледнијих солиста. Међутим, другу страну свог талента Петјо Костадинов је открио у саставу етно-формације „Булгара“, где је афирмисао свој иновативан приступ традиционалној музици.

„Одрастао сам у породици где се слушала углавном народна музика – прича Петјо Костадинов. – Дакле, нисам имао избора – слушао сам само то. Мој деда по мајци је свирао Фотографија: БУЛФОТОгајде. Он ми је први поклонио тај инструмент, ставио ми га у руке, поређао ми прсте, те сам засвирао. Уписали су ме на часове у музичкој школи у селу Самуилову, код Сливена, које је водио Добромир Иванов (Добри Селеминовски). Он ме је припремио за музичку школу у Котелу, где су моји наставници били Дињо Маринов, Кољо Софинков (нек им је вечна слава и хвала), као и други одлични педагози. Учили смо музику гајдаша Костадина Варимезова, Николе Атанасова, Шахпаса Салијева, Стојана Попова (Попето). Имао сам срећу да останем у њој и ја као учитељ. Срећан сам да моји пулени данас раде у ансамблу „Тракија“, на Музичкој академији у Пловдиву и др. Лично ја сам провео 8 година у ансамблу „Тракија“. То је за мене била одлична одскочница. Имали смо много концерата у земљи и иностранству, што је за мене било дивно. Заједно са породицом смо се доселили у Софију 2001. и отада радим у народном оркестру радија, где сам почео да стварам и снимам и моју музику. У једној композицији „Гајдашке мелодије“ (коју је обрадио Димитар Христов), увео сам једну моју технику – два тона у прдалу које у принципу даје само један бордунски тон. Тренутно радим и на новим начинима свирања. У композицији „Гајде аваси“ такође има новитета.


Тамо свирам истовремено са две гајденице. Исти приступ користим и када свирам са групом „Булгара“. Тамо се осећам слободан када свирам и са колегама се забављамо. Музика „Булгаре“ је комбинација бугарског фолклора са роком, џезом и другим стиловима. Наступамо претежно у клубовима и на фестивалима у Бугарској и Европи. 2003-2004. смо приредили концерт у дворани „Блгарија“ са светски познатим музичарем Милчом Левијевим. Било је фантастично. А 2005. смо наступили као предгрупа на концерту гитаристе Ал ди Меоле у Националном дворцу културе… Концерти са оркестром радија такође су увек невероватно емотивни. И све то дугујем гајдама. За мене он су све. Много тога можеш направити са овим самосвојним инструментом. А младим гајдашима бих дао савет да поштују њен старински стил и да га надограђују. Знам, да гајде крију још много тајни.“


Превод: Александра Ливен


Више из ове категориjе

Фотографија: Регионални етнографски музеј – Пловдив

Регионални етнографски музеј у Пловдиву помаже оживљавању старог заната филцања

Осећај унутрашње угоде и топлине – то је оно што ће обузти све оне који  посете Регионални етнографски музеј у Пловдиву  како би разгледали изложене предмете од вуне . Изложба „Бугарски филц – порука из антике“ представља древни занат, за..

објављено 13.7.24. 12.30

Традиционални празник кајсије у Тутракану

Подунавски град Тутракан окупља произвођаче кајсије из региона на традиционалном празнику „Тутракан – престоница кајсије“. Познаваоци овог укусног воћа у недељу ће се окупити 20. годину заредом. Како традиција налаже, биће представљене..

објављено 7.7.24. 10.05
Текија Елмал баба

Дервиши у нашим крајевима – легенде и мистерије које се везују за текију код села Бивољане

Према документима из османског доба, у близини данашњег села Биво љ ане у општини Момчилград, живело је више од 500 дервиша који су се школовали у текији Елмал баба. Овај верски центар у прошлости је важио за највећи дервишки центар у овом делу..

објављено 4.7.24. 11.20