„Одрастао сам у породици где се слушала углавном народна музика – прича Петјо Костадинов. – Дакле, нисам имао избора – слушао сам само то. Мој деда по мајци је свирао гајде. Он ми је први поклонио тај инструмент, ставио ми га у руке, поређао ми прсте, те сам засвирао. Уписали су ме на часове у музичкој школи у селу Самуилову, код Сливена, које је водио Добромир Иванов (Добри Селеминовски). Он ме је припремио за музичку школу у Котелу, где су моји наставници били Дињо Маринов, Кољо Софинков (нек им је вечна слава и хвала), као и други одлични педагози. Учили смо музику гајдаша Костадина Варимезова, Николе Атанасова, Шахпаса Салијева, Стојана Попова (Попето). Имао сам срећу да останем у њој и ја као учитељ. Срећан сам да моји пулени данас раде у ансамблу „Тракија“, на Музичкој академији у Пловдиву и др. Лично ја сам провео 8 година у ансамблу „Тракија“. То је за мене била одлична одскочница. Имали смо много концерата у земљи и иностранству, што је за мене било дивно. Заједно са породицом смо се доселили у Софију 2001. и отада радим у народном оркестру радија, где сам почео да стварам и снимам и моју музику. У једној композицији „Гајдашке мелодије“ (коју је обрадио Димитар Христов), увео сам једну моју технику – два тона у прдалу које у принципу даје само један бордунски тон. Тренутно радим и на новим начинима свирања. У композицији „Гајде аваси“ такође има новитета.
Превод: Александра Ливен
У близини рта Калиакра, у селу Блгарево у региону Каварне, припреме за јубиларно издање Празника диње су у пуном јеку. Мештани и гости села ће 15. годину заредом, уз богат културни програм у организацији читалишта „Народни будитељ – 1940”,..
Овогодишње, 7. издање Међународног фолклорног фестивала „Златна прашина“ у селу Челопеч (око 70 км од Софије) окупиће преко 420 учесника у периоду од 13. до 16. јула. Очекују се гости из Кине, Индонезије, Чилеа, Црне Горе, Ирске, Грузије, Израела,..
И ове године ће се на ливадама око Црногорског манастира Светих врача Козме и Дамјана код села Гигинци, западна Бугарска, окупити људи из свих делова земље да би прославили празник граовског фолклора, традиција, културе, обичаја и духа „У срцу..