Ивајло има тек 11 година, али је већ стекао популарност која расте сваком новом наградом. Руке овог детета просто „лете“ – каже о њему Бугарин Владимир Владимиров, професор клавира у Мадриду. Из клавира Ивајло извлачи леп звук, а поред тога пише музику за клавир и виолину. Мало је деце тих година која као вежбе за расвиравање користе прелудијуме Рахмањинова, трогласне инвенције Баха и етиде Дебисија. Упркос својим крхким годинама, он је личност широког кроја. Ивајло је ученик Националне музичке школе „Љубомир Пипков“, у разреду Емилије Каневе која је наш познати педагог.

Сасвим недавно Ивајло је освојио прво место на Међународном такмичењу младих музичара „Шчелкунчик“ (за децу до 14 година старости). Телевизијско такмичење је основао руски ТВ канал „Култура“ 2000. године и отада се оно одржава сваке године. Сагласно пропозицијама, деца пролазе кроз три рунде. Извођења у финалној рунди прати оркестар којим је ове године дириговао Миша Дамев, који је био и члан жирија. Ивајло Василев је свирао трећи став Клавирског концерта бр. 12 у А дуру Моцарта. Исто дело ће он извести и у априлу заједно са Симфонијским оркестром БНР.

Председник клавирског жирија био је познати руски пијаниста и педагог Дмитриј Башкиров, а Ивајло је био међу најмлађим финалистима такмичења. Његова претходна награда је са седмог издања Међународног клавирског такмичења „Ана Артоболевскаја“ (по имену руске пијанисткиње и педагога) одржаног 2017. године у Москви, када му је припало прво место. Извео је 8 дела а на завршном концерту је публику освојио скерцом из „Дечјих игара“ Модеста Мусоргског. Звали су га на бис и он је имао прилику да изведе „Токатину-колаж“ из „Полифонијске свеске“ Родиона Шчедрина. У Москви 10-годишњи (тада) пијаниста је наишао на „Шест музичких тренутака“ Рахмањинова. Почео је да увежбава 4. од њих и веома му се допао. Потом је са њим наступио на такмичењу De Bach au jazz (од Баха до Џеза) у Грчкој на којем учествују пијанисти до 25 година старости, али је велика награда једна за све старосне групе. Освојио ју је Ивајло.

У једном од најновијих уџбеника музике за бугарске школе Ивајло прича ђацима првацима о клавиру као инструменту, а у електронску верзију уџбеника укључена су његова извођења. Он се нада да ће једног дана у уџбенике музике „ући“ и као композитор са неким од својих дела – „Село“, „Скерцо“ и др. Његов сан да свира у софијској концертној дворани „Б'лгарија“ се остварио. Много жели да једног дана наступа и у Ројал Албер Холу. Намерава да новцем од награда и стипендија које осваја купи себи црни концертни клавир да би на њему свирао код куће.

Превод: Албена Џерманова