И ове године 6. јануара, на Богојављање (које се у Бугарској зове и Јордановдан) Калофер је освануо уз звуке тапана и гајди. По традицији мушкарци града улазе у ледене воде реке Тунџе да би одиграли празнично коло.Овај ритуал је део православне традиције, која се поштује у свим градовима и селима земље, а управо се на Богојављање врши велико водоосвећење за здравље на оближњој реци, језеру или на мору.Том приликом свештеник баца сребрни крст у воду, а присутни мушкарци скачу у њу и утркују се ко ће први да извади распеће. Свако ко учествује у симболичном „спасавању Христовог крста“ верује да ће му то донети здравље и снагу у целој години.

Овај стародавни ритуал има више стотина следбеника у граду Калоферу који осим што улазе у ледене воде Тунџе остају тамо и хватају се у велико мушко коло. Још у свитање зоре сви се окупљају у кући градоначелника Калофера и празнична поворка се упућује према месту где се сваке године врши водоосвећење. У том граду верују да ако се здравац у руци свештеника смрзне, година ће бити здрава и берићетна. Овде није најважније ко ће од мушкараца уграбити крст и извадити га на обалу, јер се крст одмах предаје у руке најмлађег учесника кола. Старији житељи Калофера кажу да се свако када изађе из реке тог дана осећа као препорођен и тврде да се нико досада није прехладио. Калоферци су аплицирали за стављање овог ритуала на Унескову листу нематеријалне баштине. Зато од две године наовамо поред бројних туриста  долазе и етнолози из организације који прате како се врши ритуал. Ова традиција постоји откако знам за себе, каже градоначелник Калофера Румен Стојанов. Припрема за коло почиње 5. јануара навече. Пије се вино уз мезетлуке, љуте паприке, свира се на гајдама:

Унескови посматрачи прошле године су нам рекли да је обавезно да ритуал изводе искључиво мештани. Због овог аутентичног обичаја долазе нам све више гостијуи празник  поприма све већи друштвени значај. И ове године дочекујемо више организованих туристичких група. Најпре у реку треба да уђу житељи Калофера, а тек онда да им се придруже и гостикоји су због тога и дошли. Сви желе да представе своје песме и традиције, нико их неће спречити, али због ове наше кандидатуре, први коло треба да одиграју само Калоферци. Тако ћемо очувати наш локални обичај и он неће подлећи утицају других традиција које са собом носе гости. Једанпут се десило да Калоферци нису могли да уђу у реку због велике гужве туриста који су први скочили у воду.  Овај ритуал је, колико се сећам, старији од 30 година и ми се њиме поносимо. Никада нисмо никога посебно звали да нам долази на празник, све је спонтано и добровољно. Из године у годину број гостију расте. А само из Калофера учествује најмање 150 мушкараца – објашњава Румен Стојанов.

Ja лично учествујем више од десет година у ритуалу. Никада нисам осећао страх, чак напротив  празнична атмосфера и расположење ме подстичу да се смело бацим у воду и не осећам мраз. Тога дана је вода освећена и нико се до сада није разболео. Чак и напротив, сви који учествују остају здрави током целе године, зато и никада не пропуштам да се на Богојављење ухватим у мушко коло.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС и архива