Путеви у Бугарској су велики проблем како за становништво тако и за власти. Они се не уклапају у савремену представу о путевима и ауто-путевима, а у Бугарској аутомобилски парк броји више од 2,7 милиона возила код становништва испод 7 милиона људи. Према признању власти, око 40% путева у земљи је у незадовољавајућем стању. Влада показује да је свесна тог критичног стања и чини све што је у њеним могућностима да нађе новац за превазилажење тог проблема. Ове године је дато зелено светло за оправку, реконструкцију и изградњу нових путева укупне дужине 709 км од свих 20.000 км путева у земљи а у вредности од рекордних 1,9 милијарди евра. Очекује се да ће се новим инвестицијама ојачати позитивна тенденција смањења жртава саобраћајних незгода чији је број у 2018. био за 11% мањи у односу на 2017. годину. Основни узрок саобраћајних несрећа остају прекршаји возача /у скоро 97% пријављених несрећа/. Међутим, оно о чему не говоре статистички подаци јесте то да је до ових прекршаја у немалом броју случајева дошло због неравних, тесних и пуних рупа путева /републичких и општинских/.
Године 2019. знатно мора да напредује изградња ауто-путева у земљи. У ствари, са данашњим даном у Бугарској постоји само један прави, у целини изграђен ауто-пут – „Тракија“ /у јужној Бугарској/, од Софије до Бургаса, на обали Црног мора. Настављају се радови на изградњи скоро паралелног ауто-пута „Хемус“ /у северној Бугарској/, који су започели пре више деценија, али још нису доведени до краја. Сада тврде да ће овај ауто-пут бити потпуно завршен до 2024. године, а за ову годину влада је из буџетског вишка непланирано издвојила 690 милиона евра. Он ће повезати главни град Софију са нашом морском престоницом Варном, на обали Црног мора. Активни су радови на изградњи ауто-пута „Струма“ који је један од најоптерећенијих и који повезује бугарско-грчку границу на југу са Софијом на северу. Ако све иде по плану, овај ауто-пут треба да буде пуштен у саобраћај 2023. године што би требало да елиминише колоне возила /румунских, бугарских, грчких, македонских и српских/.
Ма колико лоши били путеви у земљи, немали део њих одржава се путем козметичких или нешто озбиљнијих оправки. За њих је, међутим, потребан новац који се делимично набавља од путарине која се тренутно наплаћује електронском вињетом, а очекује се да ће се од августа ове године за возила изнад 3,5 т она израчунавати по пређеном километру.
Иако са закашњењем од око пола века у поређењу са развијеном Европом, Бугарска постепено надокнађује пропуштено и полако улази у еру брзог, безбедног и еколошког аутомобилског саобраћаја.
Превод: Албена Џерманова
Државни буџетски дефицит Бугарске је 2023. године био 2% БДП-а или 1,9 млрд евра. Ово су показали коначни подаци Националног завода за статистику. То је озбиљно смањење буџетског дефицита у односу на претходне три године, при чему је 2020. године он..
Министри туризма Бугарске и Црне Горе Евтим Милошев и Симонида Кордић потписали су у Подгорици Заједнички акциони план за период 2025-2027. године. Две земље ће сарађивати и размењивати искуства у области зимског, културног, винског, верског и СПА..
Бугарска је лидер у извозу пољопривредних производа у Кину међу земљама из централне и источне Европе. Ово је изјавио министар пољопривреде Георги Тахов на састанку с Дуом Дзјахаом – председником Кинеске комисије за пољопривреду и рурална подручја, јавља..
Руски енергетски гигант „Лукоил“ планира продају своје највеће рафинерије на Балкану, која се налази у Бургасу, преноси Financial Times (FT). Очекује се..
Металургија, тешка индустрија и рударство кључни су за одржив економски развој Европе, поручио је председник Бугарске Румен Радев на свечаности поводом..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије..