Влада Бојка Борисова предложила је парламенту да одобри отварање преговора са САД о набавци ловачких авиона F-16 Block 70, уз допуштање могућности да се прелиминарни захтеви према понудама учесника у тендеру донекле промене. Очито се процес куповине нових борбених авиона који се прилично отегао, приводи крају. Истовремено се стиче утисак да противречности, уместо да се ублаже, постају све оштрије и бројније.
Свој предлог влада је дала упркос разликама у ставовима које по том питању имају председник Румен Радев, највећа опозициона снага БСП (Бугарска социјалистичка партија), Национални фронт за спасење Бугарске (НФСБ) који учествује у коалиционом управљању и мала опозициона странка „Воља“. Председник сматра да је поступак избора нових ловаца за Ратно ваздухопловство био компромитован као и то да се прелиминарни финансијски оквир мора испоштовати. НФСБ тражи да се поступак избора новог авиона укине. Према БСП избор авиона F-16 јесте кулминација удара „које влада задаје правној држави и парламентаризму у Бугарској “, партија „Воља“ пак је против набавке било каквих ловачких авиона. Претпоставља се да ће у Парламенту „против“ предлога гласати партија „Атака“, која слови за проруску националистичку странку, а која исто као и НФСБ учествује у коалиционој влади у оквиру партијске коалиције Уједињених патриота. Покрет за права и слободе (ДПС) заузима став ишчекивања и за сада се не оглашава по том питању, али многи сматрају да ће гласати „за“.
Код такве конфигурације обезбеђивање парламентарне већине у подршку влади је тежак задатак. Ако се БСП, НФСБ, „Атака“ и „Воља“ изјасне против отпочињања преговора о набавци авиона F-16, већина би се добила само кад би се гласовима партије ГЕРБ и онима треће странке у Уједињеним патриотима – ВМРО – додали и гласови ДПС. Ако то постане чињеница, биће то знак новог односа између политичких снага. С једне стране то би био знак расцепа у владајућој коалицији поводом једног стратешког питања, а с друге стране био би знак промене у политичким конфигурацијама и акционом јединству зато што су до сада ГЕРБ, а нарочито ВМРО, одбијали заједничке потезе са Покретом за права и слободе. Формално гледано, евентуална подршка ДПС ставу партија из владајуће коалиције - ГЕРБ и ВМРО - не мора се тумачити као акционо јединство, али ће се у сваком случају прихватити као могућност формирања привремених већина и у случају решавања неких других спорних питања.
На помолу је компликована дебата о набавци нових ловачких авиона, а она се подудара са предстојећим, другом половином јануара, почетком предизборних кампања ГЕРБ-а и БСП. У 2019. г. ће бити одржани редовни избори за посланике у Европском парламенту и за локалне органе управе, а БСП прижељкује и расписивање ванредних парламентарних избора. Странке у мањем коалиционом партнеру ГЕРБ-а у извршној власти – ВМРО, НФСБ и „Атака“, водиће самосталне предизборне кампање, а то не искључује, него управо обрнуто, подразумева пооштравање њихових односа са ГЕРБ-ом. Противречности око куповине нових ловаца само ће долити уље на ватру неминовног политичког ривалства у контексту избора. Шта ће се конкретно догодити и до које ће се мере страсти усијати, видећемо већ у наредним данима.
Превод: Ана Андрејева
Из коалиције “Демократска Бугарска“ су предложили коалицијама ГЕРБ-СДС и "Бугарска социјалистичка партија – Уједињена левица“, да током седмог покушаја избора председника парламента по 7 њихових посланика и 7 посланика из редова „Демократске Бугарске“..
Бугарски посланици су у пракси доказали да ако се иста ствар више пута ради на исти начин, не може се очекивати другачији резултат. Данас су се они окупили у пленарној сали ради шестог покушаја избора председника парламента, који се поново показао..
Уочи још једног у низу покушаја избора председника Парламента, народни посланици су прилично скептични. Четири кандидата су у трци за ову функцију: Раја Назарјан из ГЕРБ-СДС-а, Наталија Киселова из "БСП-Уједињена левица", Петар Петров из "Препорода" и..