Град у коме живи највећа заједница католика у Бугарској – Раковски, спрема се за дочек Светог оца 6. маја. Више од 50 хиљада верника нада се да ће имати прилике да се заједно са папо Фрањом моли на градском тргу и да у срцу понесе речи којима ће их он оснажити да остану верни Христу у овим данима искушења.
Млади свештеник Ивелин Генов из цркве Пресветог Срца Исусовог у Раковском каже да је предстојећа папина посета повод да духовници ближе упознају јавност са личношћу и животним путем поглавара Римокатоличке цркве.
Користимо прилику да јавности објаснимо како је за католике папа римски бискуп који брине о хришћанима који су му поверени, а који је такође видљив знак Божјег присуства и љубави на Земљи. Он је позван да негује духовно јединство и општење међу вернима – не у њиховој једноличности, него у свој њиховој различитости.
Јединство и општење – укључиво и у подељеној Христовој цркви. Управо ових дана папа Фрањо је ставио почетак Недељи молитве о једињењу хришћана.
Католичка црква је снажно ангажована у вођењу тог екуменског дијалога зато што је то нам поручио наш Господ – да будемо једна целина, да не будемо подељени – одговара свештеник на питање да ли ће Свети отац укључити у тај дијалог и представнике других цркава у нас. – Не могу знати да ли би то учинио конкретним обраћањем, конкретним речима и документима, али ће својим присуством овде, макар и само у току неколико дана, он ће нам упутити ту поруку – “да сви буду једно као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, нека и они у нама буду једно”.
Током свог понтификата папа Фрањо неретко напушта територију теоретских размишљања како би досегао, како он каже, периферију егзистенције и потребе потиштених и убогих.
Он жели да нас подсети како економија није све на свету – каже још отац Ивелин Генов. – Да, нама је дозвољено да заједно газдујемо нашим заједничким домом – Земљом, али само ако се држимо љубави – не у смислу апстрактног појма, него конкретног делања. Зато нас папа позива да изађемо из своје зоне комфора и да се тако дотакнемо беде и конкретне стварности у којој живи појединац.
Он нам непрестано даје лични пример – можемо га видети за истом трпезом са бескућницима, да чујемо његов апел да будемо гостољубиви према мигрантима, да осетимо његову солидарност са невиним жртвама приликом посета комеморативним местима у различитим земљама. Није он случајно изабрао за свој мото наслов једне енциклике – “Pacem in terries” (“Мир на земљи”), коју је написао “бугарски” папа Јован XХIII – она нас призива да уочавамо знакове времена.
Ми и данас можемо да приметимо пуно ствари у нашој земљи које нас спречавају да живимо у љубави и миру – наставља свештеник. – Верујем да ће папина посланица обратити пажњу управо на ова питања – корупцију, вештачке побачаје, удварање великим силама, самовољу у законодавству, емиграцију, различите идеологије – све су то ствари које уздрмавају наше друштво.
Папина посета обрадоваће посебно 40 деце у граду Раковском које ће Исуса примити у свом срцу уз помоћ Светог оца.То ће остати незабораван тренутак у њиховом животу, јер је прво причешће онај пламен који ће у њима распалити љубав, каже свештеник и евоцира успомене на сусрет са папом Јованом Павлом II у Пловдиву 2002. г. – највећи дар поводом његовог 14. рођендана.
Мислим да ме је папа неколико пута погледао – сећа се отац Ивелин Генов. – Он је имао ту харизму да свакога на неки начин дотакне понаособ, није се обраћао само великим масама људи. Нећу заборавити речи којима се обратио младима при крају своје поруке: “Пружите свој допринос како би земља ружа све више постајала земља гостопримства и мира”. Мислим да ће и папа Фрањо упутити такав позив младима у Раковском - да будемо гостољубиви, да се не затварамо у себи и да мир који нам је Исус Христ даровао, поклонимо сваком кога будемо срели у нашем животу. Не видим шта би лепше могао пожелети папа подмлатку који назива “будућност света ”.
Превод: Ана АндрејеваФотографије: БГНЕС
Бугарска православна црква данас слави успомену на свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, браћу из Асирије, који су живели у IV веку. Њихов отац, пореклом Грк, умро је рано, а мајка Теодотија, хришћанка, васпитавала их је у духу хришћанских..
Данас се навршава 165 година од рођења академика Александра Теодорова-Балана, првог теоретичара бугарског књижевног језика, фонетике и граматике. Балан, који је рођен 1859. године у селу Кубеј у Бесарабији, своје школовање је започео у Болградској..
Бугарска православна црква 26. о ктобра слави успомену на светог великомученика Димитрија Солунског, који се сматра једним од највећих светитеља у Православљу. У нашој традицији, његово име се везује за обнову Другог бугарског царства током XII..