„Јануар је Сурва“, кажу житељи Перника који последње суботе и недеље првог месеца очекују учеснике Међународног фестивала игара под маскама „Сурва“. 28. издање карнавала угостиће више од 7.500 учесника. Маске из свих етнографских подручја Бугарске демонстрираће 102 групе. Своје обичаје ће приказати и 19 група из иностранства: Македоније, Србије, Словеније, Румуније, Грчке, Турске Русије, Португала и Италије. Сваком протеклом годином интересовање за овај фестивал расте, овог јануара преко 1.300 деце ће се укључити у маскарадне игре и ритуале.
Фолклорни празник „Сурва” је четврти бугарски елеменат, стављен на Унескову листу нематеријалне културне баштине, поред Бистричких баба, нестинарства (игре на жеравици) и чипровских ћилима. Сваке године на дан Светог Василија (14. јануара по Јулијанском календару), у многим местима на територији општине Перник изводи се обичај сурвакара (кукера) у коме учествују прерушени и маскирани мушкарци. Људмил Јорданов који припада трећој генерацији чувара ове традиције објашњава да је употреба оба појма исправна, а зависи од тога у ком се крају изводи обичај. На подручју Перника учеснике овог ритуала зову мечкари и сурвакари, а у другим местима земље – чауши, бабугери, старци, сурати и т.д., али је општеприхваћени појам кукери.
Ова изворна традиција вуче корен из паганских времена. 13. јануара навече кукери су палили велику ватру – верује се да она пречишћава, обнавља и препорађа све за нов живот.
Вековима се традиција Сурва преноси са оца на сина. Људмил Јорданов је први пут обукао костим кукера када је имао 3 године, а било је то 1993. г. Поред њега су се тада у маскирану поворку укључили његов седмогодишњи брат, као и отац и деда. Откако зна за себе маске и костими су израђивали увек сами у породици, а припрема траје месецима пре Сурве:
Стари костими се обнављају, највећа пажња се обраћа на израду нових кукерских маски, т.зв. ликова – објашњава наш саговорник. – Група се окупља у специјално уређеној просторији која се у подручју Перника зове мечкарница. Свако носи неопходни материјал и учесници се заједничким радом припремају за празник. Свака маска је индивидуална и непоновљива. Нико не ради према неком унапред израђеном плану или скици.
Огромне и језиве су маске кукера. Верује се да их треба чувати у тајности све до самог празника како не би изгубиле магијску моћ. Људмил Јорданов објашњава да је циљ кукерске маске да протерује зле духове и изгледа што је могуће одбојније и накарадније, чак страшније од самог зла:
Ми кукерске маске израђујемо искључиво од природних материјала – дрвета, коже, крзна, рогова – каже он. – У мојој породици конструкција се прави углавном од раките, врсте врбе која је лака и жилава. Покрива се крзном од овце, зеца, козе или неке друге животиње. Сматра се да је кукерска маска готова када јој се ставе језиви рогови. Узимају се од животиња које не припадају угроженим врстама. Ваља знати да кукери нису неки варвари који уништавају животиње.
Боје су најразличитије, али је најглавнија црвена јер се верује да управо она истерује зле духове. Свака група сурвакара израђује на свој начин маске и костиме користећи различит материјал – крпе, перје, перлице, крзно. Зато су и кукери толико колоритни и толико различити премда је Бугарска мала земља – објашњава Људмил.
Овај обичај представља шаролику етнографску слику која је пуна симболике. Сви очекују сурвакаре који својим обредним радњама, играма и звекетом звона и клепетуша прикачених за појасеве протерују зле силе и доносе здравље и берићет.
У свитање зоре наша сурвакарска група из села Селиштен дол креће у обилазак сеоским кућама, прича Људмил Јорданов. Одјекује звоњава звона а тиме кукери истерују нечисте силе. Својом игром призивају здравље и плодност. Пошто обиће све куће, група се окупља на тргу, а финално одзвањање клепетуша обележава крај празника. Заједничка трпеза је такође неизоставни елеменат највећег карневала на подручју Перника.
Традиција игара под маскама у Перничком крају 1966. је прерасла у фестивал који је постепено постао национални, а од 1985. и интернационални. Перник је члан Федерације европских карневалских градова, а 2009. г. био је званична европска престоница маскарадних игара.
Најпрестижнија манифестација традиционалних народних обичаја везаних за игре под маскама у Бугарској и на Балкану ове године ће се одржати од 25. до 27. јануара.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: лична архива и БТАБадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче..