Почетком прошлог века, када је Бугарска напокон кренула путем самосталног развоја, кнез Фердинанд је послао младог Марка Близнакова на стручно усавршавање у Италију. У то време је било уобичајено да влада талентоване Бугаре шаље на школовање у иностранство како би касније, стеченим искуством и знањем, допринели изградњи савремене Бугарске. По речима историчара уметности Рајне Дамјани, управо ови образовани и ерудирани Бугари су водили истинску, културну дипломатију.

Марко Близнаков је био изузетно фин, племенит и леп човек који је подсећао на портрете Ивана Вазова, каже Рајна Дамјани. Марко је потомак старог рода из Старе Загоре а сматран је једним од утемељивача бродоградње у Бугарској.

У Италији се заљубио у младу племкињу Петронилу Венецијану којом се и оженио. Двоје се вратило у Бугарску и настанило се у Бургасу где је Близнаков учествовао у изградњи луке. Након неког времена су се вратили у Италију где је Марко заједно с писцем Италом Звевом, супругом Петронилине сестре Ливије, прешао на чело бродоградилишта породице Венецијани у Трсту. Тада се упознао с ирским књижевником Џејмсом Џојсом кога су ангажовали да води часове енглеског језика деци.

Реч је о животној причи која има историјски значај пошто је утабала пут савременој дипломатији, каже Рајна Дамјани и додаје: Близнаков је постао глава фамилије која је Италији дала читаву плејаду дипломата. У Италији Близнаков поред осталог врши и дужност почасног конзула Бугарске. Држи предавања о Бугарској која илуструје стакленим фотографским плочама на којима су забележене различити етнографски, културни и географски фрагменти из бугарске историје почетком 20-их година минулог века.

Ове стаклене фотографске плоче приказивао је дипломатама, интелектуалцима, политичарима и јавности уопште. Тиме је нудио романтичну, али реалистичну слику о Бугарској.

Скоро век након њиховог настанка, 1999. године, свих 37 стаклених фотографских плоча је захваљујући Надежди, унуци Марка Близнакова, враћено у Бугарску. Силвио де Микијели Витури, Надеждин син, разговарао је о намерама своје мајке с Бугарком Ирином Дилковом која је предложила да стаклене плоче поклоне Фондацији „Вредности“ на челу које је Антонина Стојанова, супруга тадашњег бугарског председника Петра Стојанова.

Двадесет година касније ће документарна грађа која чува делић наше прошлости бити приказана у престижном уметничком простору Квадрат 500 Националне галерије ликовне уметности у Софији. Кустос изложбе је Рајна Дамјани, а координатор пројекта је новинарка Магдалена Гигова. На несвакидашњој изложби насловљеној „Бугарска кроз стакло времена“ учествује и Надежда Близнакова. Новинарка, кинематограф и путешественик Милена Канева и Ирина Дилкова су у Италији снимиле филм о Надежди Близнаковој која данас има 95 година.

Део документарца у којем прича о свом деди биће приказан на изложби. Дијапозитиве је дигитализовао познати фотограф Иво Хаџимишев, док је текстове уз њих припремила етнолог Анелија Милушева. Оригиналне стаклене плоче се чувају у специјалном излогу где ће посетиоци бити у прилици да испрате њихову причу. Али се пројекат који је покренула Фондација „Вредности“ не завршава тиме:

Ми представљамо делић ризнице бугарског памћења, подвукла је Рајна Дамјани и додала: Идеја нам је да овај пројекат временом прерасте у путујућу изложбу која ће заузети своје место у календару културних дешавања бугарских културних центара и установа у иностранству. Могла би да се приказује у музејима широм Европе, националним библиотекама, а сваког пута ће изгледати другачије.

Посетиоци изложбе „Бугарска кроз стакло времена“ која ће свечано бити отворена 8. фебруара имаће прилику да је виде до 7. априла 2019. године.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива