Пре двадесетак година на тржишту се појавило једно издање са чудним насловом „Дигитални номад“ које није изазвало баш велико интересовање јавности, али је испало да су његови аутори Цугио Макимото и Дејвид Менерс предвидели једну данас веома популарну појаву када све више успешних младих људи напушта корпоративно окружење у настојању да живи према властитим правилима, у идиличном свету где се дише слободно, где су призори лепи, ваздух и храна чисти, где си заједно са истомишљеницима, а рад је надохват… лаптопа.
Када је напунила двадесет шест година Цветина Петкова је одустала од просперитетне каријере софијског адвокате, како би опробала „друго лице модерног ропства“, као што она то назива, и постала је стујардеса у великој дубајској ваздухопловној компанији. Шест година касније млада жена је формирала око себе круг слободољубивих професионалаца – инжењера, архитеката, социјалних и медијских стручњака, са којима планира да препороди запостављене сеоске куће и да их претвори у пословне просторе за дигиталне номаде из целог света.
Њен први „штаб“ је послала бакина викендица у ботевградској четврти „Зелин“, где она ради као правни саветник и развија свој пројекат „Номадско ЈедињЕње“. Заједно са „људима са којима јашемо на једном таласу“ она је на почетку преобразила двориште у свежу пољану са биљкама, цвећем и поврћем, те је онда променила и фасаду куће у којој су одржане и прве иницијативе групе – курсеви јоге, сугестопедијско учење француског језика, семинари посвећени здравој исхрани.
У будуће предвижамо да организујемо течајеве који би помогли наш професионални раст. У улози ментора ће наступити људи са успешним компанијама и бизнисом – прича Цветина Петкова. – Циљ је да инспиришемо људе да верују у себе, да се развијају у независним професијама и да од њих профитирају. А док раде код нас на својим лаптопима, ми ћемо им обезбедити не само приступ пословним форумима, него и шансу да увече слушају џез у живо, да у лепом друштву попију чашу вина, да уживају у шетње планином, јахању, да скачу банџијем са балона.“
Тренутно Цветина заједно са својим истомишљеницима размишља о одржавању кампања групног финансирања и ради на новом, замашном пројекту.
„Наш следећи корак је да створимо једно глобално село у чијем ће развоју учествовати инвеститори, компаније или физичка лица – прича она. – Они ће моћи да купе имовину коју ће користити у неком одређеном периоду током године, а у осталом времену ми ћемо њоме располагати како бисмо тамо дочекали људе из целог света. За реализацију пројекта „Глобал вилиџ“ смо изабрали село Боженица које се налази свега 15 километара од Зелина, јер има везу са ауто-путем и Софијским аеродромом. Познајем људе са невероватним идејама у сфери сеоског туризма, али се, на жалост, ради о неприступачним местима, без одговарајуће инфраструктуре. Нама је тешко да оплеменимо слична, Богом заборављена места, те смо се због тога определили за локацију која пружа више могућности, где људи са занимљивим пројектима и идејама могу да промене наше окружење.“
Тако ће мештани стати уз номаде слободних професија, нудећи биолошку храну и ручно рађене производе, приређујући шетње и походе у планини. И заједно ће уживати у слободи.
„Слобода у ствари подразумева и неке одговорности, јер човек треба да зна како да организује своје време, да одређује приоритетне задатке, да стално учи, како би генерисао потребна средства, а уз то и да добро искористи своје слободно време – додаје Цветина. – Тако да су дигитални номади људи који сањају о слободи и предузимају конкретне кораке како би их остварили. Они су добро образовани, успешни у својим професијама људи, учили су у иностранству, много путовали, а њихов главни циљ је да се усавршавају и развијају. Управо то им омогућује да искористе своје право на слободан избор.“
Превод: Александра Ливен
Фотографије: unityhub.co/bgОсобе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..
Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..
Тридесет првог октобра обележавамо Међународни дан Црног мора, чији је циљ да се скрене пажња јавности на бројне проблеме попут загађења, неодрживог развоја и прекомерног риболова. На овај дан је 1996. године шест црноморских земаља – Русија,..
Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део..
Бугарска национална мањина у Албанији једна је од највећих у земљи, показују подаци последњег званичног пописа становништва у тој земљи. Као Бугари..