Пре три године Стојко Цонов је приметио на атлетској стази девојку која га је импресионирала својим спортским талентом. Једног дана ју је убедио да се опроба у троскоку. Тренер јој је објаснио технику троскока – одскок, корак и скок, а резултат је био лет који је завршио резултатом сасвим блиским националном рекорду Бугарске. Данас та девојка - Александра Начева, сваким стартом доказује да се њене могућности непрекидно унапређују. Са 17 година она је освојила сва могућа одличја која одговарају њеном узрасту изузев европске титуле. Прошле године Александра се попела на врх ранг листе у троскоку, одслушала је националну химну Бугарске на олимпијским играма за младе и на светском првенству, забележила је најбољи резултат сезоне.

На европском првенству за такмичаре испод 18 година /у мађарском Ђеру, о а./, које је било мој први наступ на великом такмичењу у тој години, очекивали смо да освојимо златну медаљу, али нам је припало сребро – прича Александра, а глаголска множина показује осећање захвалности према човеку који је открио њен таленат и који је постао њен тренер. – Само недељу дана касније, то нам је успело, а још и на важнијем и већем такмичењу – на светском првенству за такмичаре испод 20 година /у Тампереу, Финска, о.а./, уз то потпуно неочекивано. За Олимпијске игре тренер нас је припремио тако да смо били у најбољој кондицији.

Пре одласка на Олимпијске игре за младе у Буенос Ајресу, Александра је изјавила да ће се такмичити само за златну медаљу тим пре што се спремала за реванш Шпанки Марији Висенте која ју је савладала на европском првенству у Ђеру.

Тренер је успео да ме мотивише дан пре такмичења, јер сам била отишла једино и само за олимпијску титулу. Он је успео да ме убеди да једини циљ не сме бити одличје, већ жеља да скачем што је могуће боље. Тако сам на стазу изашла релаксирана и у другом покушају скочила 13,86 м.

Марија Висенте је од Бугарке заостала са читавих 19 см.

Када питају Александру о њеним првим корацима у спорту, она увек одговара: Нисам ја изабрала атлетику, него је она изабрала мене. Било јој је 3 године када је похађала исти вртић као и Никол – ћерка светске вицешампионке Иве Пранџеве. Девојчице су се спријатељиле, а у првом разреду су почеле ићи на вежбе код истакнуте такмичарке у скоку удаљ и троскоку. Убрзо после тога Никол се определила за кошарку, а Александра је кренула на прва такмичења за децу. И тако до дана када ју је открио тренер троскокашица Стојко Цонов.

Њене највеће врлине су две – таленат да скаче и јака жеља да буде најбоља – каже за Александру њен тренер. – Када се томе додала и добра припрема, резултати нису изостали. Мало ко је, чини се, до краја схватио шта је она урадила у току само једне полусезоне /у 2018, о.а./. Нико до сада није освојио медаље са европског првенства, светског првенства и Олимпијских игара за младе у тако кратком временском периоду.

Као и сваки други спортиста, и Александра сања да постане олимпијски шампион у конкуренцији одраслих. Али додаје да је злато из Токија идуће године исувише смели сан. Циљ јој је да задржи добре резултате из протекле сезоне и постепено надограђује своје способности за освајање највеће титуле. Уосталом, то јој саветује и Тереза Маринова, добитница златне медаље са Олимпијских игара у троскоку. Да ли је лакше градити сопствену спортску каријеру када се ослањаш на традицију и достигнућа ранијих шампиона?

Резултати претходника су циљеви за којима и сам идеш – сматра Александра. – Тереза Маринова је забележила рекорде, а на мене је да их достигнем и надмашим, да напредујем путем који је она утабала. За сада сам постигла све њене резултате у мојој старосној групи, али она је забележила светски рекорд код старијих јуниорки од 14,62 м. који ћу настојати да побољшам у наредне две године.

А да ли ће једног дана Александра Начева још једном одслушати националну химну на победничком постољу Олимпијских игара? Чак и када си све одрадио до најмањег детаља, када си дао све од себе, ако те Господ није одредио да будеш олимпијски шампион, то се никад неће догодити, каже њен тренер Стојко Цонов.

Превод: Ана Андрејева