Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Медијска писменост треба да постане саставни део наставног процеса

По другу годину заредом Коалиција за медијску писменост организује кампању која је везана за безбедност деце у дигитално-медијском простору. Дани медијске писмености од 4. фебруара до 10. марта усмерени су препознавању лажних информација преко различитих иницијатива и посебне обуке које би формирале критичко мишљење код гимназијалаца и студената новинарства. У процес медијског описмењивања у склопу кампање укључени су и родитељи. Захваљујући посебној „Академији за родитеље“ они ће, на пример, научити како да уведу децу у свет интернета и који је најпогоднији узраст за то. Сваки учесник ће имати шансу да научи како се ствара безбедан простор у интернету и које заштитне мере треба предузети пре него што ћете дозволити свом малишану да се упусти у виртуелни свет. Волонтери из Црвеног крста ће заједно са стручњацима из Центра за безбедан интернет припремити видео на тему 5 чињеница о лажи“ који ће бити растурен преко социјалних мрежа. Интерактивни програм укључује и различите конкурсе који усмеравају пажњу на основну тему – проверу чињеница и њихових извора.

Свако би могао да просеје информацију, ако поседује критички поглед на ствари – каже Кристина Христова, координатор Коалиције за медијску писменост. – Деца су ништа мање подложна утицају од одраслих. Основно је васпитати малишане да размишљају о информацијама које користе исто као што размишљају о одећи, храни или техници коју бирају и купују. Исто као што настоје да науче одакле долази роба и ко ју је произвео, треба да се науче да препознавају изворе информација.

Према Кристини Христовојр анализа и формирање критичког мишљења нису у довољној мери заступљени у наставним програмима. Управо због тога циљ Коалиције за медијску писменост јесте да уједини различите стручњаке који ће својим знањима и искуством учествовати у изради методика и да их онда предложе Министарству образовања.

Тема о лажним вестима постаје све актуелнија у свету, а у интернет простору деца су посебно рањива, нарочито ако не поседују елементарна знања како да „пливају“ у виртуелном океану информација. Према подацима УНИЦЕФ-а, 87% бугарске деце редовно сурфује интернетом, због тога из Коалиције се надају да ће медијска писменост постати саставни део наставног процеса не као посебни предмет, већ као допунски инструмент у изучавању свих предмета:

То је могућност за критичку анализу информације, баратање њоме и уметнички приступ, као и за спречавање ризика на интернету. Све те елементе треба разматрати стално и из различитог угла – категорична је Кристина Христова.

А ризици на интернету су већ одавно познати. Према подацима Министарства образовањар само у 2016. и 2017. години регистровано је 8.000 случајева малтретирања у школи. Случајеви малтретирања на интернету у 2016. години достижу 38% укупног броја, што према Министарствур сведочи да је забележен огроман и забрињавајући раст од 25% у поређењу са 2010. годином.

Превод: Александра Ливен
Фотографије: gramoten.li



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Царинска агенција и НАП удружиле напоре у борби против зависности међу младима

Национална агенција за приходе (НАП) и Царинска агенција покренуле су заједничку кампању за превенцију и сузбијање зависности од коцкања/клађења и дрога, саопштила је НАП. Напори две агенције усмерени су на сузбијање зависности међу младима, а део..

објављено 20.7.24. 12.15

Пиво из Бугарске, Немачке, Холандије, Румуније и с Кипра точиће се на фесту у Бургасу

Дугоочекивани догађај - Metalhead Beer Fest одржава се у Бургасу 20. и 21. јула у парку Минералне бање, у насељу Ветрен. Укупно 19 елитних пивара из Бугарске, Немачке, Холандије, Румуније и с Кипра представиће своје производе на петом издању..

објављено 20.7.24. 11.15

Бугарима из Цариброда потребан посебан гранични прелаз да би на време стигли на посао у Софију

На граничном прелазу Калотина између Србије и Бугарске током летње сезоне сваконедвно се формирају километарске колоне, због чега се на прелазак границе чека сатима. Поред чињенице да је чекање непријатно и исцрпљујуће за оне који из западне Европе..

објављено 19.7.24. 13.00