Већ недељу дана у бугарским медијима колају тврдње о вези између случаја Скрипаљ у Великој Британији и покушаја тровања Емилијана Гебрева, бугарског трговца оружјем – случаја који се истражује у Софији. Ову верзију су најпре лансирали британски истраживачки сајт Bellingcat и његов руски партнер "Инсајдер", а касније су је у јавности проширили и неки медији у Бугарској. Они су објавили наслове као што су рецимо „Агент руског ГРУ-а, умешан у случај "Скрипаљ" повезан и са тровањем Гебрева“ и „Комисија за контролу служби безбедности истражује случај са тровањем Гебрева“. Према писању листа "Тајмс" лондонска полиција и МИ 5 (британска контраобавештајна служба) испитују бугарски случај од 2015. године наовамо. Укратко речено, објекат истраге је руски агент под надимком Федотов, који је боравио у Великој Британији за време тровања Скрипаља хемијским агенсом Новичок, а иначе је кроз Бугарску пролазио у три наврата, један од којих се временски подудара са тровањем Гебрева. У Великој Британији Федотов није био починилац напада на Скрипаља, него само помагач.
Овај случај је јуче политизован одржавањем састанка Бојка Борисова и британске амбасадорке у Софији Еме Хопкинс, у којем су учествовали државни тужилац Сотир Цацаров, министар унутрашњих послова Младен Маринов и шеф Државне агенције за националну безбедност (ДАНС) Димитар Георгијев. Одређене нијансе су му додале и неке друге политичке изјаве. Пошто је дан раније – 10. фебруара, лидер посланичке групе владајуће партије ГЕРБ Цветан Цветанов изразио убеђеност да ће Русија покушати да се умеша и у изборе у Бугарској, амбасадор Москве у Софији Анатолиј Макаров је изјавио да није добио упутства да тако нешто уради и окарактерисао као апсурдне тврдње о некаквој вези између Русије и тровања бугарског бизнесмена Гебрева.
После разговора премијера са британском амбасадорком постало је јасно да је хипотезу о вези случаја Скрипаљ и тровања Гебрева прошле године лансирао лично бизнисмен, али експертизу коју је он наручио у Финској није открила никакву супстанцу са листе Конвенције о забрани хемијских оружја. Испоставило се да су у кући трговца оружја откривени трагови инсектицида у апарату за кафу, а њима слична супстанца пронађена је и у салати коју је конзумирао на вечери са пословним партнерима. Са дозом ироније лист „Труд“ је акцентовао на ову околност у чланку под насловом „Гебрев отрован помоћу апарата за кафу и салате “.
Прошлог петка је прес-секретар председника Руске федерације Дмитриј Песков поставио питање "… како је могуће да коришћење једног бојног отрова у Европи остане непримећено у 2015. г.? Зашто се о томе сазнало тек сада?". Ово питање остаје отворено и данас дајући повод за различите хипотезе.
Да ли то није покушај да се опет изазове реакција Бугарске која се прошле године није придружила већини држава ЕУ и НАТО, које су због случаја Скрипаљ експулсирале руске дипломате. Тада је Софија изјавила да је потребно више доказа о умешаности Русије у покушај напада, а јуче је фактички рекла да још нема тих доказа, али и даље трага за њима улажући координисане напоре са службама Велике Британије.
Амбасадорка Ема Хопкинс је изразила задовољство сусретима са премијером Борисовом и изјавила да "Бугарске и британске службе сарађују у вези случаја Гебрев и… та ће се истрага наставити и после Брегзита”. Зашто је високи дипломата нашла потребним да то каже и да ли ове речи не наводе на мисао да је ово неуобичајено враћање случају, на неки начин везано за повлачење Велике Британије из ЕУ?
Лансира се и верзија према којој је бугарски трговац оружја био мета напада због приватних пословних интереса. Према бившем шефу ДАНС Цветлина Јовчева евентуална умешаност руских специјалних служби је искључена јер би значила да Москва не контролише своје специјалне службе и њихове службенике.
Овај случај остаје отворен – након свега два дана, 14. фебруара о њему ће се расправљати у парламентарном одбору за контролу служби безбедности што пак показује да је он и даље политичке природе.
Превод: Ана Андрејева
После још једног неуспелог покушаја да се изабере председник Народног собрања, посланици настављају заседање данас у 10 часова. На последњем гласању, одржаном у среду, 20. новембра, највише подршке добили су Раја Назарјан из коалиције ГЕРБ-СДС и..
Посланици Народног собрања Бугарске ни након четвртог гласања нису успели да изаберу председника парламента. Од четворо предложених кандидата, у други круг су ушли Раја Назарјан, кандидаткиња ГЕРБ–СДС-а, и Силви Кирилов, предложен од стране странке..
Конститутивна седница Народног собрања, која је почела 11. новембра, наставља се и данас, а посланици ће поново покушати да изаберу председника Парламента, што је већ четврти пут у актуелном сазиву. Представници коалиције ГЕРБ-СДС остали су при..