14. фебруар, који се у многим земљама обележава као Дан заљубљених, у Бугарској се по традицији повезује с прославом празника виноградара и вина – Дана Светог Трифуна, који је у народу познат и под именом Трифун Зарезан (Трифун Орезач). На тај дан се у свим деловима земље пије вино, а у Софији, која иначе није у крају познатом по производњи вина, одржано је друго издање Софијског „Tour de Зарезан.“ Догађај је одржан на иницијативу Бугарске асоцијације независних винара и виноградара, чији су чланови махом породична предузећа, и неколико продавница и локала дубоко посвећених мисији промовисања бугарског вина. На пет винских локација раштрканих по престоници организоване су дегустације и беседе у циљу представљања производа 19 домаћих винских подрума. Међу произвођачима, који бугарским потрошачима нуде нове комбинације различитих сорти, били су и власници младих винограда у селу Капатово, близу града Мелника, који је надалеко познат по одличним условима за производњу вина.
Виногради у селу Капатово су део породичног имања чији власници свакодневно улажу велике напоре како би постигли максималан квалитет рода. 17,4 хектара је у саставу имања у селу Капатово под виноградима – 10,4 хектара старих винограда и 7 хектара – младих винових лоза. Систем наводњавања кап по кап обухвата читаву површину и пружа могућност брзе реакције у случају климатских аномалија и сушних периода, каже Франц Димитров, који се већ 6 година бави трговином и производњом вина. Г. Димитров је нам испричао како се подижу виногради у крају у којем се раније нису бавили производњом вина:
Први узорци земљишта у атару села Капатово послати су на анализу у Француској пре отприлике 13 година. Прве саднице су такође увезене из Француске. На основу климатских фактора и квалитета земљишта, рекли су нам да је наш регион веома повољан за гајење винских сорти које смо донели. Овај део земље карактерише више сунчаних дана, топла клима и песковито земљиште. У почетку су власници имања почели са сасвим малим површинама под виноградима који су били искључиво за личне потребе. У једном тренутку су схватили да су одавно премашили количине довољне за личну употребу и тако се родила идеја да продају вино које производе. Временом је постало јасно да су се њихови производи допали купцима што их је учинило популарним на домаћем тржишту. Сасвим оправдано су кренули у повећање површина под виноградима и производње вина. Тренутно смо достигли максимум у гајењу винових лоза. Од њих производимо црно и бело вино, а већ годину дана правимо и розе. Одржавамо богату лепезу сорти винове лозе из Француске, коју скоро сваке године проширујемо. У питању су популарне сорте као што су сира (шираз), пети вердо, марселан, вионе, шардоне и др. Тренутно не извозимо, радимо за домаће тржиште. Можда ћемо убудуће, након што почну да рађају и младе лозе, тада ћемо размислити о извозу. Користимо модерну и нову технику без које не бисмо стигли да обавимо на време и квалитетно све послове на пољу. Али немамо властите винске подруме, стога изнајмљујемо потребне судове и ангажујемо стручњаке из других, већ афирмисаних фирми у производњи вина.
2018. је била тешка година за домаће произвођаче вина. Разлог томе су биле обилне падавине и пролећни град који су изазвали велике штете у виноградима.
Упркос томе смо успели да спасимо род, али то нас је коштало много труда и правилне, благовремене интервенције, објашњава Франц Димитров. А можемо се похвалити и бољим резултатима у односу на претходне године – овогодишњи принос нам је око 100 тона грожђа, а раније смо достизали до 53 тона. Томе су погодовали не само климатски услови, него и младе лозе које су почеле да рађају, рекао је Франц Димитров.
Фотографиjе: kapatovo.bg
Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591 пронађена мртва. Информација о овој еколошкој катастрофи стигла је 1. јануара, када су забринути..
Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са трибине под називом „Каквом друштву тежимо?“, која је одржана у Центру за културу у Цариброду, преноси..
Трђава Царевец у Великом Трнову по шеснаести пут је, 1. јануара, дочекала свог првог туристу у новој години. Овај архитектонско-музејски резерват једини је у Бугарској који ради током целе године и представља најпосећенији музејски објекат на отвореном у..
Првог дана 2025. године, у Центар за спасавање дивљих животиња „Зелени Балкан“ примљено је 606 планинских зеба (Fringilla montifringilla), од којих је 591..
Промене се осећају „у ваздуху“, студенти су вратили наду која није постојала годинама, а друштво мора постати нормално – ово су кључне поруке са..