У централном делу бугарске престонице сконцентрисано је много културних и архитектонских објеката који сведоче о хиљадугодишњој историји града. Један од културно-историјских и верских споменика је храм Свете Петке Старе који је активан и данас. По речима свештеника Николаја, предстојатеља цркве, она је посвећена Светој Петки Трновској из Епивата, у Тракији, која је живела у 11. веку а чија се успомена слави 14. октобра:
Изнад јужног улаза у цркву стоји натпис: „Старински храм Свете Петке 1241. г, што значи да је исте године храм обновљен или саграђен на старим темељима у част преноса моштију Преподобне Петке – Параскеве у град Трново, престоницу тадашњег бугарског царства. Најранији писани докази о постојању ове богомоље датирају из 16. века. Према њима, у то време су православни Бугари у Софији живели у 16 махала. Софијска митрополија и митрополитски храм Свете Петке су сасвим логично били главно духовно средиште у граду. Из 16. века датира и писано сведочанство које је оставио немачки путописац Стефан Герлах а у којем се спомиње црква Свете Петке Старе у Митрополији.
Отац Николај је нам објаснио да је имену цркве додата одредница „стара“ како би се тиме показало да је ово најстарији храм посвећен Светој Петки – Параскеви на територији Софије. Осим тога, не треба га мешати с црквом Свете Петке Самарџијске посвећеном мученици Параскеви из Иконије, у Малој Азији, која је живела у 3-4. веку.
Храм је подигнут као једнобродна базилика, каже отац Николај и додаје: Основни корпус је за око метар и по нижи него припрата а на истом је нивоу са Ротондом Светог Георгија из 4. века која се налази у непосредном суседству. Из тог разлога неки савремени истраживачи сматрају да је храм изграђен у 13. веку као део палатног комплекса севастократора Калојана – тадашњег управника Средеца, данашње Софије. Постоји и друга теза према којој је поред палатног комплекса саграђен и митрополитски, а овај храм је још тада био у његовом саставу.
Свештеник Николај каже да нема писаних извора који би јасно потврдили да је за време владавине Турака црква била срушена, претворена у џамију или затворена. Спомиње се да је у то време обновљена, а Герлах је у свом „Дневнику једног путовања до Османске порте у Цариграду“ исту цркву описао као „скромну малу, једнобродну цркву богату украшену фрескама. И данас се у нишама поред светог олтара могу видети фреске које, према процени екипе рестауратора која је радила у цркви у периоду од 2001. до 2002, потичу из 15. века. Наш саговорник каже да је од свог оснивања до данас храм неизоставно везан за Софијску митрополију и као њен битан део одиграо је основну улогу у очувању духовног јединства православних хришћана.
Бугарски народ поштује Свету Петку коју сматра својом небеском заштитницом. И данас овај храм привлачи вернике бројним реликтима који се чувају у њему.
Једна од старих светиња које се чувају у њему јесте дрво које се повезује са Светим Терапонтом кога црква слави 27. маја, прича отац Николај. Има много икона из 18. и 19. века. Међу њима се посебно истиче чудотворна икона Свете Преподобне Петке – Параскеве у чијем се ћивоту с проскинитарима чува делић њених моштију и делић животворног крста Господњег.
На нашу велики срећу смо 2018. године од Његове Светости Патријарха Бугарског Неофита добили одећу у којој су се налазиле мошти светице у граду Јашу, Румунија. У светом олтару се чува делић моштију Светог Харалампија, Светог Теодора Стратилата и Светог Пантелејмона. У посебан проскинитар постављена је папуча Светог Спиридона Чудотворца, епископа Тримитунског, која је освештена на Крфу где се налазе мошти свеца. Све те светиње духовно оплемењују живот и молитву сваког ко је дошао да се с вером у души поклони у нашем храму, каже на крају нашег разговора отац Николај уз жељу да Бог чува људе на овом свету, те да им подари здравље радост и духовну снагу.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: bg.wikipedia.org и hramsvetapetka.org
Вечерас ће се у Националном етнографском музеју у Софији одржати семинар под називом „Фалсификати и фалсификовање древних новчића и предмета у Бугарској“. Професори Иља Прокопов и Диљана Ботева, који ће бити предавачи на овом догађају, представиће..
На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..
У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..
Дана 25. новембра Бугарска православна црква слави успомену на Светог Климента Охридског. Истакнути архиепископ, просветитељ и књижевник, он је..