Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска увози 90% својих потреба за воћем и поврћем, а домаћа пољопривреда вене

Скоро 90% воћа и поврћа на домаћим полицама је из увоза, а наша производња је у потпуности уништена, рекао је Чавдар Маринов, извршни директор Бугарске асоцијације организација произвођача воћа и поврћа. Према подацима Националног завода за статистику, у првих десет месеци 2018. године је увоз свежег поврћа повећан за 11,7% и достигао је 226,7 хиљада тона годишње, док је увоз свежег воћа порастао за 9,4% - до 255,3 хиљада тона. Истовремено је регистрован пад крајње производње у пољопривреди од 2%. То се догодило упркос томе што су прошле године бугарским пољопривредницима исплаћене субвенције у износу од 1,3 милијарде евра – више од половине обезбедила је Европска унија, док су остале предвиђене државним буџетом, као што је рекао министар пољопривреде Румен Порожанов.

Бугарска пољопривреда је очигледно у лошем стању и то може да процени сваки бугарски грађанин који редовно купује прехрамбене производе. Бугарско воће, поврће, месо, јаја, млечни производи и остали пољопривредни производи су у минималним количинама на тржишту и скоро све на домаћим трпезама долази из увоза, и то углавном из Турске, Грчке, Пољске, Србије и Северне Македоније.

Бугарска пољопривреда чини око 5% БДП-а земље и тренд није повољан. А до пре само три деценије је наша земља прехрамбеним производима снабдевала све земље некадашњег Источног блока. После демократских преображаја у земљи 1989. године, у области пољопривреде су спроведене реформе које, нажалост, нису уродиле очекиваним плодом. Враћање пољопривредног земљишта некадашњим власницима којима је било одузето насилном колективизацијом само је распарчало имовину и у власништву нових фармера остале су сасвим мале пољопривредне површине – мање од хектара, што није довољно за покривање потреба њихових домаћинстава, а камоли за одмеравање снага на националном и међународном тржишту. То је за последицу имало масовни одлазак младих људи из руралних подручја. Једино се производња житарица успела у некој мери консолидовати и модернизовати што је довело до формирања савремених и прилагодљивих предузећа средње величине, која успешно извозе житарице у европске земље и остале делове света.

Гајење уљаних култура – углавном руже уљарице и лаванде, такође је успело да се стабилизује и Бугарска је постала један од светских лидера у трговини етеричним уљима. Наша земља је исто тако највећи произвођач лековитог и зачинског биља у ЕУ. Према подацима Евростата, 2017. године је у земљи произведено укупно 81 хиљаду тона лековитог и зачинског биља.

Пољопривреда има дуге традиције у Бугарској која је до пре неколико деценија била развијена аграрна земља. Данас је све то прошлост. Развој пољопривреде данас не подстичу нити невероватни природни услови, нити финансијске инјекције које обезбеђује Заједничка пољопривредна политика ЕУ. Пад аграрне производње и продаја резултирао је смањењем дохотка фармера. За 2018. годину су, према подацима које је изнео Национални завод за статистику, њихови дохоци опали за 14,8%, док су у осталим секторима привреде порасли за више од 7%. То свакако одвраћа инвеститоре и радну снагу пошто указује на ниску исплативост и недовољну додату вредност. Поред тога, нема никаквих индикација да постоје позитивне промене. Тако, рецимо, органска производња је и даље маргинална област пољопривреде и чини тек 5% укупне пољопривредне производње. Све у свему, Бугари све више конзумирају увозно воће, поврће, месо и млечне производе и с носталгијом се присећају укуса домаћих производа од пре пар деценија.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БГНЕС




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска лидер међу земљама ЦИЕ по извозу пољопривредних производа у Кину

У 2023. години 47% укупног извоза Бугарске у Кину чинили су пољопривредни и прехрамбени производи. Што се тиче овог извоза у 2022. и 2023. години, Бугарска је заузела прво место међу земљама централне и источне Европе. Ово је објављено током састанка..

објављено 23.8.24. 14.50

Грађани подижу брзе кредите да би покрили потрошачке расходе

У првом кварталу 2024. године одобрено је више од 3 млрд евра брзих кредита, показују подаци које је објавила Бугарска народна банка (БНБ). Поређења ради, крајем јуна 2023. године одобрено је 2,5 млрд евра брзих кредита, што је раст од 22% или..

објављено 19.8.24. 08.53

Незапосленост опала за 7,6% на годишњем нивоу

Ниво незапослености у Бугарској у јулу је износио 5,41%, саопштила је Агенција за запошљавање. Током протеклог месеца, регистровано је 152.844 незапослених, док је 14.542 особа нашло запослење. Такође, бележи се повећање броја пријављених слободних..

објављено 16.8.24. 14.50