Анђела Георгиу и Стивен Костело стигли су у Софију пар дана пре свог концерта 25. фебруара – они су предвидели време за сусрете са бугарским медијима и пробе са Софијском филхармонијом под управом њеног главног диригента Најдена Тодорова. Програм омиљених оперских и оперетских арија и пре свега прослављеност чувеног румунског лирског сопрана, окупили су на хиљаде љубитеља музике у Националном дворцу културе.Изведени су фрагменти из дела Вердија, Доницетија, Пучинија, Гуноа, Бизеа, Лехара и др. А после тога - бурни аплауз, неколико бисева, пуно аутограма и слика за успомену са тог заиста срдачног сусрета публике и извођача. Посебно је импресионирао млади тенор Стивен Костело - својим лепим гласом и неусиљеним сценским присуством. Зато су му опростили што последње нумере није отпевао напамет, него се послужио нотним текстовима које је имао испред себе. Стивен Костело је рођен у Филаделфији, а његова професионална каријера везана је за славне оперске куће: Ковент Гарден, Метрополитен оперу, Лирску оперу из Чикага и др.

Обоје певача први пут гостују у Бугарској.

Нисам могла веровати да у мојој готово 30-годишњој каријери још увек постоји земља у којој нисам певала и у којој ми предстоји деби– рекла је на конференцији за новинаре Анђела Георгиу. – Ваша земља, међутим, није ми толико непозната.У годинама када сам била студенткиња на Академији у Букурешту, често сам гледала бугарску телевизију.Имам такође утиске о невероватним бугарским оперским певачима који су тријумфовали на светским сценама. Не могу да не поменем прослављену Гену Димитрову са којом сам певала у Метрополитен опери. Припадам следећој генерацији певача и зато нисам имала срећу да наступам са Николајем Ђауровим или Борисом Христовим, али сам слушала њихова извођења и била одушевљена како њима, тако и уметношћу многих других бугарских певача…

Анђели Георгиу постављено је мноштво питања у вези њеног дебија 1990. г. (години велике економске и политичке кризе у Румунији и Бугарској), као и њених ангажмана у највећим оперским кућама света.

Мој глас је део мог тела. Већ од самог почетка мог бављења певањем веома пажљиво бирам репертоар. Постала сам свесна да не смем певати предуго или у изузетно високом регистру. Људски глас је инструмент, који сазрева природно, без примене снаге. Неки су ме критиковали јер сам одбијала наступе који су преоптерећивали мој програм. Да бринем о свом гласу, то је такође део моје професије и ја то чиним сваког дана.Што се концертних извођења оперског репертоара тиче, ја сам с тим почела веома рано. Било ми је 17 година када сам одржала самостални концерт у Атенеумуу Букурешту, следеће године сам већ била студенткиња, али сам стално имала наступе, учествовала у телевизијским програмима. Не можеш бити велики извођач, ако се не бавиш концертним извођењима, поред наступа у оперским поставкама. Као интерпретатор одликује ме моја искреност – верујем у сваку арију коју изводим. Када крочим на сцену имам способност да брзо мењам стил, према томе ми није тешко да излазим из једне и улазим у другу улогу. Док сам била на студијама, морала сам сваки месец да припремам две арије и једну песму које сам изводила пред стручном комисијом.Навикла сам на разноврстан, флексибилан репертоар. Почела сам то радити због комисије која ме је оцењивала, а касније – само због људи који воле управо оно што са њима желим да поделим.

Могу слободно рећи да сам остварила све што сам желела, а једино што ми је значило на мом путу, био је таленат. Било је довољно да само отворим уста и запевам.Од самог почетка сам циљала високо. Никада нисам замишљала да ћу почети малом улогом у некој малој опери. Не знам да ли је то добро, али то сам ја! Увек сам имала срећу да сретнем праве људе у правом тренутку.

Превод: Ана Андрејева