Међу стамбеним зградама у видинској четврти „Калето“ назире се силуета некадашњег јудаистичког храма. И без обзира на то што су године и људски нехај узели своје, он и даље чува своју непролазну лепоту коју су пре више од века створиле италијанске архитекте.
Историјско памћење синагоге чува успомену на толеранцију и суживот припадника бугарске, турске, јерменске, јеврејске и ромске заједнице у граду средином 20. века, на жуте шестокраке звезде које су потомци Јакова били приморани да носе на одећи у периоду 1941-44, када је Бугарска била савезник Трећег рајха, на добровољно исељавање 1.200 видинских Јевреја у Израел током 50-их година минулог века. Управо средином 20. века је она изгубила своју функцију молитвеног дома а данас једино костур зграде подсећа на некадашњу величанственост.
Али већ догодине синагога може да поврати некадашњи сјај, наравно, уколико пројекат њене санације и рестаурације буде успешно приведен крају. Подсетимо да је 80-их година 20. века био један несрећан покушај обнове храма након чега од некадашње лепотице није много остало.
Тада је донета одлука да се кровна конструкција синагоге замени, кров је скинут а у средини зграде освануо је грађевински кран, сећа се архитекта Љубомир Станиславов, аутор пројекта рестаурације молитвеног дома.
Међутим, 1986. године је понестало новца, грађевинари су напустили објекат, а нова метална конструкција крова је остављена у дворишту. Нису предузете никакве мере за обезбеђивање објекта. То се граничи с вандализмом јер главни разлог да синагога данас личи на рушевину јесте одлука да у њу буде постављен кран.
2017. године је Организација Јевреја у Бугарској „Шалом“ синагогу уступила Општини Видин уз услов да зграда буде реновирана и преуређена у културни центар по имену славног француског сликара јеврејског порекла Жула Паскина, који корене вуче из Видина.
Локална самоуправа успела је да преко оперативног програма „Региони у развоју“ обезбеди бесповратно финансирање и кредит из Фонда за урбани развој, а нада се да ће средства у износу од 10 млн лева (око 5 млн евра) бити довољна да већ крајем ове године синагога преузме своју нову улогу.
Синагога ће ускоро попримити некадашњи изглед од пре 125 година, каже архитекта. На нашу велику срећу, на располагању су нам архивски документи, фотографије и захваљујући њима ће стари молитвени дом поново заблистати као једна од величанствених силуета дуж обале Дунава. Није случајно то што се у радијусу од 100 метара налазе најзначајније историјске зграде овог града.
По речима архитекте, овај молитвени дом представља тробродну базилику с једном апсидом, припратом, галеријама и четири куле. Реч је о солидној грађевини која је неизоставан део историје града. Синагога је друга по величини зграда дуж тока Дунава, иза оне у Будимпешти, и друга у земљи, прва је Софијска синагога.
Зграда ће бити претворена у велику вишенаменску салу с добром акустиком у којој ће се одржавати концерти, изложбе, сусрети, а зашто да не и свечаности, наставио је Л. Станиславов. На спрату ће бити просторије за сталне поставке везане за стваралаштво Жула Паскина и за Холокауст. На њему ће бити и библиотека, просторије које ће користити Организација Јевреја у Бугарској „Шалом“. Наравно, зграда ће бити и туристичке намене, посетиоци ће имати прилику да купе сувенире, брошуре, књиге о њеној историји. Дакле, ова зграда биће право благо за Видин који је већ добио велику спортску дворану, али није имао слично место за одржавање културних догађаја.
У Видину, који је у прошлости био средиште једне од највећих јеврејских заједница у земљи, данас живи тек неколико њених припадника. А њихов молитвени дом ће заувек чувати сећање на подвиг Бугара који су заједничким напорима спасли своје суграђане јеврејског порекла од депортације у Аушвиц.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: @VidinSynagogue и wikimedia.org
Девето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..