Последњи подаци „Евростата“ сведоче да се 5 од 20 најзаосталијих региона Европске уније налази у Бугарској. Једини изузетак је Југозападни регион, на чијем је подручју налази и главни град Софија, где показатељ БДП по глави становника достиже 79% просечног за Заједницу. Знакове да може да „се извуче“ показује и Југоисточни регион где се налазе већи градови Бургас, Јамбол, Сливен и Стара Загора. Али када говоримо о три региона Северне Бугарске заостајање није нека новост, већ тужни клише. Због критичног осипања становништва испод 800.000 људи, Северозападни регион који је већ одавно најзаосталији у Европској унији, спојиће се са Северним централним регионом.

На почетку увек су путеви

Сви критични региони се налазе дуж наших граница и удаљени су од активних привредних центара у унутрашњости земље. Због тога треба да радимо на убрзаном развоју комуникација и максималном отварању нових граничних прелаза. Поред стратешких ауто-путева који су у Јужној Бугарској скоро у потпуности изграђени, а тренутно је у току и рад на северном ауто-путу „Хемус“, Бугарској су хитно потребни брзи путеви који ће повезати Север и Југ земље. Реч је о повезивању Видина и Ботевграда (трасом „Паневропског коридора број 10“), Русеа и Пловдива, Русеа и Варне, Силистре и Добрича и Варне и Бургаса. Постоји акутна потреба за тунелима испод планинских прелаза „Шипка“ и „Петрохан“. Подунавским општинама су неопходни брзи пут између Видина и Силистре, као деоница „Паневропског коридора број 7“, и 3 нова ауто-моста код Орјахова-Бекета, Никопоља-Турну Магурелеа и Силистре-Каларашија. Изазов је и повезивање земље са брзом железницом Европе, чија изградња напредује ка Балкану према Босфору.

Кадрови решавају све

Велики проблем бугарских региона су демографија и емиграција радне снаге. Региони траже инвеститоре, али инвеститори се жале на недостатак кадрова и инфраструктуре. Са кадровским проблемом је била суочена и социјалистичка индустријализација, али су тада људи из села брзо ушли у нове производне шеме преко флексибилног система запошљавања и обуке. Данас се враћамо истом приступу који називамо „дуална обука“, мада остаје питање одакле да пронађемо радну снагу? Можда путем превазилажења разлика у дохоцима. Регионалне плате код нас су много ниже од европских доходака, расу споро, али ипак омогућују одржавање релативно нормалног животног стандарда у локалним условима.

Одговорност локалних органа власти и локални бизнис

Уколико желимо да вратимо и задржимо људе у заосталим регионима потребно је да локални органи власти спроводе активну политику и одржавају регионалну координацију на високом нивоу. Председници општина и представници локалног бизниса стално треба да траже и привлаче инвеститоре, да стварају могућности за отварање нових радних места. Заиста, тешко је изводити пројекте на нивоу поједине општине или области, али уз помоћ државе и регионалног кооперисања може да се оствари напредак. Постоје неискоришћене развојне резерве у сфери прекограничне сарадњи и оријентисању ка великим балканским мегаполисима какви су Истанбул, Солун, Букурешт и други.

Апсурдно је да су општине Видин, Лом, Монтана и Враца, које су најближе срцу Европе бугарске територије, истовремено најзаосталији регион у Европској унији. Донедавно смо водили бесмислени спор где и да ли уопште да градимо други мост на Дунаву између Бугарске и Румуније. Скептичари су понављали: „Зашто вам је потребан мост, када немате пута до њега?“ Други су им одговарали: „Зашто вам је потребан пут, када немате моста?“ Након 15 година мост је већ чињеница. Показало се да је његово оптерећење знатно веће од планираног. Данас изградња пута ка мосту који повезује Видин са Калафатом заостаје са обе стране реке. Скептичари поново питају: „Зашто вам су пут и мост, када више нема људи?“. Одговор је: „То је само почетак на путу ка повратку људи и обезбеђењу њиховог животног стандарда.“

Превод: Александра Ливен