Одавно производња вина и виноградарство није посао само за мушкарце. Међутим, производити не обично вино него прави еликсир који поседује европски сертификат за органски производ, узгајати винограде који се протежу чак до бескрајног хоризонта, обрађивати земљиште од скоро 30 хектара и то у делу Бугарске са најчистијом природом - у саставу Европске еколошке мреже Натура 2000, пружати посао десетинама породица и то у једном од економски најзаосталијих региона наше земље стварно није лак посао и свим тим се данас мало људи може похвалити. Албена Симеонова има предузетнички дух, храбре идеје и оптимизам. Рођена је у Пернику. Дипломирала је на Софијском универзитету „Св. Климент Охридаки“ на одсеку за биологију и хемију. Касније је у САД прошла специјализацију из области Агроекологије и Управљања животном средином, али већ 20 година живи у Никополу /северна Бугарска/ да би била ближе свом земљишту. Албена узгаја 29 хектара под виноградом у атару села Љубеново и већ је међу крупним произвођачима вина у подунавском региону Бугарске. Као трговац име свог вина повезује са регионом Никополске висоравни у којем је оно произведено. Разлог за то је да се овде поштује и цени стара виноградарско-винарска традиција коју она развија тако што обрађује земљиште у једном од најочуванијих у еколошком погледу региона код нас, а можда и у Европи. Због своје активне улоге у пројектима везаним за екологију и уложених напора за заштиту сектора органске пољопривреде, Албена Симеонова је избрана за председника Бугарске асоцијације органских производа која удружује све органске произвођаче у земљи.
Предузимљива Бугарска верује да храна мора да буде здрава и повезана са очувањем животне средине:
Још увек је органским произвођачима у нашој земљи веома тешко, иако се полако запажа повећање интересовања за органску производњу, кажеАлбена Симеонова. Производња органског вина је још мање популарна. Људе код нас понајвише занима да својој деци обезбеде здраво воће и поврће, а да ли ће вино бити или неће бити органско – мало кога занима. Из тог разлога се органско вино нуди по цени конвенционалног.
У пољопривреди не користим пестициде, хемијска ђубрива и генетски модификоване организме. Моји виногради су у Никополској висоравни, а тај регион је укључен у европску еколошку мрежу „Натура 2000“. Имам и нових 12 хектара под виноградом, а на последњем сајму Зелена недеља /крајем јануара у Берлину/ прво продато вино био је мој Мускат. Иако је у питању бело вино, а знамо да се некако по традицији зими више пије црно вино, тај Мускат је био фаворит сајма. Одличне су оцене и што се мог розе вина тиче. Сомелијери га високо цене, али се оно веома допада и обичним потрошачима.
По речима Албене, за сваког произвођача вина најважније је да истражује и добро познаје укус потрошача и да тежи да обогаћује асортиман својих производа. Због нижег садржаја алкохола Албенино вино је лако и питко. „Производим вино за извоз у Белгију и Данску али продајем и у Бугарској“, каже Албена Симеонова и наставља:
Допада се људима у иностранству, јер му је укус посве другачији од укуса вина у масовној продаји. Тајна је у квалитетном грожђу и управо на то посебно пазим. Скоро сав рад је ручни, а због тога сам на подручју Никопола један од највећих сезонских послодаваца. Имам 25 особа стално запослених и више од 80 сезонских радника на терену. Имам све неопходне савремене машине за обраду винограда. Инвестиција је велика, овај посао није за свакога с обзиром да захтева велико стрпљење и жељу за развој. Лепо је што сада већ има пуно европских програма који пружају подршку органској пољопривреди. И то што је наша земља члан Европске породице доноси корист већем броју пољопривредника”.
Превод: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива и Гергана МанчеваБугарска треба да се усредсреди на усвајање буџета који ће помоћи уласку земље у еврозону, изјавила је директорка Међународног монетарног фонда, Кристалина Георгијева, за „Нова ТВ“. Она је истакла да је Бугарска на добром путу да реши проблем повећане..
Према истраживању 41% компанија чланица Бугарске привредне коморе очекује пад економије у 2025. години, док 21% сматра да неће бити значајних промена у односу на 2024. годину. Чак 65% анкетираних фирми предвиђа погоршање сопственог пословања због..
Економски и социјални савет Бугарске (ЕСС) усвојио је мишљење о „Регионима за планирање у Бугарској“ и предложио измене како би се подстакнуо регионални развој. ЕСС је констатовао постојање озбиљног дисбаланса у економском развоју југозападних региона..