Последњег дана пре почетка Великог поста /ове године 10. марта/ односно седам недеља пре Ускрса православни хришћани обележавају Проштене покладе или Сирне покладе /Сиропусну недељу/. На тај дан читају се рећи Исуса Христа: "Ако опростите људима сагрешења њихова, опростиће и вама Отац ваш небески. Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш неће опростити вама сагрешења ваша“ (Мт. 6, 1415).
Овај празник познат у народу још као Прочка, јер се тога дана опраштају свађе и увреде, везан је за бројне ритуале. Синови и кћери обилазе родитеље, а младенци кума - носе им неки поклон и траже прочку да би могли да часно започну пост. Велике породице се окупљају и млађи чланови ритуално траже опроштај од старијих, а затим се улоге мењају па млађи опраштају старијим људима. Обично се каже "Опрости ми,...", а одговара – "Нека ти је просто, ...". Овај обичај је важан део припрема за Васкршњи пост и доприноси оснаживању породице. На Беле покладе припрема се и обредна вечера. Некада су на тај дан на високим местима око села палили велике ватре, које су момци их прескакали. Цуре су око ватре играле коло и певале. Овај ритуал је опет био везан за очишћење душе.
Данас Бугарска православна црква и њени верници славе Свете Константина и Јелену, који су опевани као равноапостоли јер су слично апостолима допринели распрострањењу хришћанства. Свети Константин био је византијски цар који је у 4. веку увео..
Репродукцију рукописа Петра Богдана „О древности отаџбине и бугарским делима“ – првог историјског трактата о Бугарској, који је изашао скоро век пре него што је објављена чувена „Историја словенобугарска“ Паисија Хиландарског, представиће данас у 11.00..
Гостујућа изложба „Богови, симболи и антички знаци” Регионалног историјског музеја – Враца биће отворена 11. маја у 11 часова у Националном антрополошком музеју Института за експерименталну морфологију, патологију и антропологију са музејом при БАН у..