Петра Попангелова називају бугарском скијашком легендом. У својој такмичарској каријери он је освојио 128 купова и 180 медаља. За 11 година, од 1977. до 1988, учествовао је у такмичењима Светског купа у алпском скијању а на 37 од њих пласирао се међу првих 10 освојивши 6 друга и 4 трећа места, а 1980. године у немачком Ленгрису пласирао се на 1. место. На зимским олимпијским играма у Лејк Плесиду (1980) и Сарајеву (1984) пласирао се 6. у слалому. Освојио је три светске студентске шампионске титуле у слалому на Зимским универзијадама у Шпанији (1981), Бугарској (1983) и Чехословачкој (1987). Вишеструки је балкански шампион у слалому и гигантском слалому и велеслалому за мушкарце и јуниоре, 26 пута био је републички шампион у свим алпским дисциплинама и стални носилац купа Бугарске. Своје прве кораке у скијању Петар Попангелов је начинио када је имао 2 године и 11 месеци - 1962, код планинарског дома Мусала.

Његов први старт био је четири године касније, у нашем скијашком центру Боровец за куп „Пионир“ где је освојио друго место. Током свих ових година „у Бугарској смо имали тренинге само пре сезоне великих такмичења, а остало време тренирали смо на глечерима у Аустрији и Италији где се вози 12 месеци“, прича Попангелов:

Човек који је био спортиста зна колико је победа тешка и слатка, јер је она плод много рада и среће. Са стране чини се да је лако, али човек даје више но што узима. За успех у било којој области потребан је и таленат. Важна је комбинација талента, рада, правилне методике и припреме.

За победу скијаша најважније је „бити бржи од осталих, јер је време пресудно“, али „сваки пораз је лекција. А то важи не само у спорту“, убеђен је Попангелов. У Бугарској нема скијашке стазе коју он не воли. „Као нагиб и профил стазе у иностранству, у Мадони ди Кампиљо и Гармиш-Партенкирхену (где је освојио сребро и бронзу) нису ми биле међу омиљенима, али сам се на њима увек добро пласирао на такмичењима Светског купа“, признаје скијаш.

По чему се данашња ски такмичења разликују од оних у којима је он учествовао? „Сада су стазе много тврђе а и скоро увек се скија на стазама са вештачким снегом. Такође, брзина у свим дисциплинама је много већа. Техника је другачија, бруталнија. Све се развија вртоглавим темпом – не само спорт и скије“– објашњава алпски скијаш. Ипак, убеђен је да „се долази до једног лимита који се не може повећавати“, мада је „скијање брзи спорт и ту је ризик велик“. Лично он није „падао у очај“, једини кризни тренутак доживео је 1985. године када му је после повреде извађена слезина, али је наставио да се такмичи све до 1988. када је у 29. години прекинуо такмичарску каријеру.

Нисам имао амбицију да постанем тренер – наставља Попангелов. – Стигли су ми предлози из различитих федерација, али сам имао жељу да се настаним у Боровецу и да се бавим угоститељством. - И додаје – у спорту се сконцентришеш у једном правцу а угоститељство је сложен и тежак посао.

„Скијање је скуп спорт“ и да би се пружала помоћ младим талентима он даје своју сагласност за оснивање фондације под именом „Петар Попангелов и пријатељи за Боровец”. Сматра да би било добро да младе наде имају могућност да тренирају у иностранству. А да ли ће остварити успех „зависи од њих и тренера. Морају знати како да тренинге комбинују са концентрацијом и менталном активношћу, јер је у скијању конкуренција огромна“, објашњава алпски скијаш.

Три деценије после његових успеха данас стопама нашег најуспешнијег алпског скијаша иде Алберт Попов, који својим досадашњим успесима улива наду у нови успон скијања у Бугарској.

Ове сезоне он је направио велики скок. Питање је како ће то да прихвати његова психа – да ли је достигао врхунац својих могућности или се може још развијати – све зависи од њега самог – закључује Петар Попангелов.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: hotelpopangelov.com