Тзв. Коњски Ускрс наш народ слави на Тодорову суботу и тиме одаје почаст свом верном другару коњу. Тодорица, како другачије зову овај празник, увек пада у прву суботу Васкршњег поста (ове године 16. марта), а посвећена је Светом Теодору Тирону, римском војнику, ратнику за веру Христову који је умро мученичком смрћу.

Шарен и носталгичан празник који прате бројни обреди за здравље коња и јахача, таква ће бити овогодишња Тодорова субота у софијском селу Војнеговци. Преподне ће џокеји одевени у народне ношње прошетати кроз центар села и доћи до ергеле где ће напојити и нахранити коње погачом, а остатак ће бити подељен међу гостима. Идеја нам је да се људи присете неких обичаја а старије особе да поделе с нама своје успомене, каже Ивајло Иванов из ергеле са коњичким клубом у Војнеговцима. 

У ергели ће деца имати прилику да милују и хране ждребад шаргарепама, да јашу и сликају се у ношњама које су обезбедили организатори тог догађаја, те да проведу један леп дан у друштву ових племенитих животиња. Ове године се традиционална кошија (коњска трка) на препоруку ветеринара неће одржати на територији ергеле – због опасности од преношења инфективних болести. Али је за нас увек драгоценија била веза између коња и човека него сам догађај, додаје Ивајло Иванов.

У прошлости је коњ био важан помоћник у обављању послова а људи су рачунали на њега, прича Ивајло. То је и разлог зашто су га толико поштовали, волели и бринули о његовом здрављу. По традицији, на Тодорову суботу домаћице устају у рану зору како би припремиле и испекле обредну погачу којом служе родбину, комшије, пријатеље. У народу се веровало да ако жене закасне, коњи ће се разболети. Мушкарци су такође устајали рано, китили коње, водили их на водопој након чега су се припремали за традиционалну кошију. По завршетку трке је победник обилазио куће за здравље а људи су коње хранили овсем, као и традиционалним за Васкршњи пост кукурузом или грашком. Преосталу храну бацали су на њиву како би им година била плодна.

Часови јахања за почетнике и напредне, дечји летњи кампови, а исто тако и хипотерапија за децу и одрасле особе под руководством квалификованог педагога само су део активности које нуди ергела смештена у подножју Старе планине. 

Интензивно радимо с децом и већ годинама бирамо најбоље за њих коње, то су животиње којима можемо веровати и које пролазе специјалну обуку, рекао је Ивајло Иванов. А уложени напори уродили су плодом јер је наша ергела постало популарно место за викенд одмор. Близу је Софије, а до ње лако можете доћи свим врстама превоза. Тренутно је у ергели око 30 коња, али не користимо све у активностима с малишанима јер су неки доста темпераментни а то их чини добрим за напредне јахаче. Бавимо се првенствено узгојем арапских коња, али имамо и мешанце које карактеришу мирнија нарав и природа. Управо њих користимо за обуку деце и људи који су апсолутни почетници.

А какав је осећај када погледаш једног ждребета у очи и зашто је веза између човека и ове животиње тако посебна?

Поверење је оно најбитније кад је реч о коњу, одговорио је Ивајло Иванов. Коњ је веома брза, осетљива и плашљива животиња и ако ми не задобијемо његово поверење, никад нећемо успоставити везу с њим и неће дозволити да му се приближимо. А поверење се гради добрим понашањем и мирним темпераментом. Без обзира на то шта ти се догодило током дана, немој да то преносиш на коња, он очекује да будеш добар према њему а он ће ти узвратити сходно добру које су показао, пристаће на сарадњу. Лојалан, изузетно друштвен, за коња је комуникација на првом месту. Воли да буде међу себи сличним животињама, а то је и разлог зашто су наши коњи срећни, они живе заједно. А тамо где има само један коњ, веза између власника и животиње је веома снажна због чега га коњ увек дочека с радошћу.