Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

„Зачарано царство“ – изложба поводом обележавања 130 година од рођена Николаја Рајнова

7
„Стилизована природа,“ 1922.

У Софијској градској галерији ликовних уметности до 7. априла сви заинтересовани могу да погледају изложбу „Зачарано царство“ која је приређена поводом обележавања 130 година од рођења Николаја Рајнова. Као публициста и сликар, многострана личност с разноразним интересима Рајнов је једна од најеминентнијих фигура бугарске уметности у првој половини 20. века. Изложбом су обухваћени радови из свих фаза његовог стваралаштва. Посетиоци ће имати прилику да виде његова рана уметничка дела настала почетком прошлог века, док је похађао Државну ликовно-индустријску школу (данас Академију ликовних уметности) код проф. Харалампија Тачева и Стефана Баџова.

Оно што је ново на овој изложби јесте начин на који је представљено његово стваралаштво, објашњава Станислава Николова, један од уредника изложбе. Посетиоци ће приметити да је поставка подељена на два дела. Први део је резервисан за декоративне слике Николаја Рајнова које су везане за конкретне теоретске текстове које је он написао. Ови радови сликовито приказују његов начин рада, те пружају одговоре на питања зашто преферише пејзаж, шта то види у њему… И слике, и текстови одишу мистицизмом. Други део изложбе представља графичко и примењено стваралаштво Николаја Рајнова. Изложене су његове графике, пројекти израде корица, од којих ће неки први пут бити приказани нашој јавности. Бугарска национална телевизија (БНТ) нам је љубазно уступила два документарна филма посвећена стваралаштву Рајнова. Дакле, покушали смо да посложимо делове слагалице како бисмо Николаја Рајнова приказали у другачијем светлу.

Николај Рајнов је будућим генерацијама у наслеђе оставио безброј страница поезије, белетристике, филозофских трактата, монографија посвећених ликовној уметности, фолклору, етнографији, био је сарадник у периодичној штампи, стигао је да истражи многе споменике културе. Мало позната чињеница је да је Николај Рајнов учествовао у осликавању храма Светог Александра Невског у Софији.

На овој изложби су приказани радови с његове прве и једине самосталне изложбе организоване 1922. године у Пловдиву. Шта још можемо да видимо из бајковитог света Николаја Рајнова у Софијској галерији ликовних уметности?

Ту су радови који су настали 30-их година минулог века а које карактерише његово изразито интересовање за природу, као и једна специфична техника која као да је срасла с њим, прича Станислава Николова. Он је, на пример, лак бојама сликао на станиол папиру, што ствара осећај да сама слика блиста, сија.

„Старо дрво,“ 1937-39.
Његова стваралачка трагања су у конкретном случају била везана за оно бајковито, за царство минерала, биљки и животиња… Рајнов је имао посебан однос према цвећу, лептирима и птицама. Често је говорио да инспирацију црпи с Истока, да је велики поштовалац јапанске уметности. Његова естетика је уско повезана са сецесионизмом. Слободно можемо рећи да је он један од првих бугарских сликара који су почели да стварају у том стилу. Све је кренуло од његових књига – док је радио на илустрацијама у њима, постепено је увео тај стил. Николај Рајнов је сам обликовао графички дизајн својих књига, као што је случај с „Богумилским легендама.“

У пропратном делу програма четвртком ће бити организоване беседе о стваралаштву Николаја Рајнова, а у част су његових „Сказки“ које је скоро десет година организовао на Академији ликовних уметности где је недељом држао предавања из историје уметности на језику доступном свима.

3. априла ће се у организацији Института за књижевност БАН одржати конференција на којој ће учесници изложити чињенице и нова открића везана за стваралаштво Николаја Рајнова. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова 

Фотографије: sghg.bg



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Софија дочекује нове госте у Кући за књижевност и превод

Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији , који ће трајати до октобра 2024. г...

објављено 29.5.24. 09.29
Бетани Хјуз

Блага Бугарске „засијала“ у емисији Бетани Хјуз емитованој 24. маја (ВИДЕО)

Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..

објављено 25.5.24. 09.40
„О писменима“ Црнорисца Храброг

Када је настала глагољица?

„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..

објављено 24.5.24. 11.25