Истраживање пећина у Бугарској је почело пре око 100 година. Прва истраживања пећинске фауне спровео је академик Иван Буреш 1922. године, док је био директор Царског музеја. За рођен дан бугарске спелеологије је одређен датум 18. март 1929. године, када је основано прво Удружење пећинара са 31 члан.
Отада спелеологија се развија у свим смеровима – спроводе се археолошка и геодетска истраживања, израђују се пописи и мапе већег дела пећина у земљи. 1965. године Бугарска је постала суоснивач Међународног спелеолошког савеза који учлањује 50 земаља са 6 континената и највећа је организација прећинара у свету. 1973. године у Бугарској први пут се одржавају курсеви из пећинског спасавања, а нешто касније је основана и Спасилачка јединица у случају несрећа и хаварија. Један од најдугогодишњијих руководилаца Бугарске спелеолошке федерације је др Петар Берон, који истражује не само домаћу пећинску фауну. Бугарски биоспелеолози су описали 866 нових врста у 813 пећина. 1980. године у граду Чепелареу је изграђен и једини те врсте у Југоисточној Европи Музеј спелеологије и краса.
Велика достигнућа наших спелеолога високо су оцењена 1980. године на Европској научној конференцији која је одржана код нас уз учешће 250 истраживача из 17 држава. Тада је успостављен својеврстан мост између спелеолога са обе стране тзв. Гвоздене завесе који дотле нису имали шансу да одржавају директне контакте.
Пре неколико дана Бугарска спелеолошка федерација је на свечаном окупљању одликовала најактивније следбенике пећинарства код нас и подсетила на допринос великих имена тој науци. Тако је обележена и 90 годишњица оснивања првог домаћег Удружења пећинара. Међу гостима су биле колеге из Грчке, Турске, Словеније и Хрватске. Спелеолошки покрет у Бугарској данас бележи изузетни развој на Балкану. Бугарска игра водећу улогу и у сфери пећинског спасавања.
У појединим областима бугарска спелеологија је лидер не само на регионалном нивоу, него и у светским размерама – казао је тим поводом доцент Јавор Шопов, председник Бугарске спелеолошке федерације. И прецизирао: Ми поседујемо традиције у спелеологији, а познато је да она није једноставно наука, већ између осталог је и спорт, и техничка дисциплина, јер је приступ појединим пећинама веома тежак. На пример, достићи најдубљу пећину у Бугарској (више од 540 метара) једнако је освајању хималајског врха вишег од 8.000 метара. За улазак у тренутно истраживану пећину „Колкина дупка“ (у преводу: Колкина рупа) потребна су 9 дана, при чему унутра се граде три прелазна кампа, спава се под земљом, што технички компликује приступ и веома је опасан изазов за спортске могућности наших спелеолога.
Данас бугарска спелеологија доживљава процват и снажнија је него икада, тврде из Федерације. Расте број младих људи који се баве истраживањем и популарисањем пећина у земљи. Федерација је својом највећом наградом одликовала врсног младог спелеолога Павлина Димитрова за његов напоран рад на проучавању најдубље пећине код нас – „Колкина дупка“ надомак Свогеа.
Моја је највећа заслуга у томе да сам један од људи који управљају пећинским клубом „Испод руба“ и организују и мотивишу остале да настављамо са истраживањем пећине – каже Павлин Димитров и додаје: Када желиш да уђеш у неку пећину твој покретач је управо онај истраживачки дух који носимо – жеља да истражујеш, да откриваш и да крчиш нове путеве. Управо захваљујући таквим људима спелеологија је забележила своја велика достигнућа. Видели смо како је захваљујући вишегодишњим напорима пећина нам разоткрила свој тајанствени, подземни свет. Али су за нас највећи изазов сви они километри који очекују да их откријемо, огромне галерије и сале, и све оне дивне пећинске формације које ћемо први пут видети истражујући „Колкину рупу“.
Превод: Александра Ливен
Фотографиjе: БГНЕС, chepelare.org и лична архиваУ Бугарској не постоји тачна статистика о броју Бугара широм света, али према подацима које је Министарство спољних послова Бугарске објавило прошле године, у иностранству живи око 2,8 млн наших сународника. Према последњем попису становника из 2021...
Истраживање Европске инвестиционе банке (ЕИБ) показује како половина Бугара сматра да прилагођавање на климатске промене треба да буде један од најважнијих националних приоритета. Чак 96% испитаника изјављује да је неопходно предузети кораке у циљу..
Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..
Данас ће се по 18. пут у највећем старозагорском селу Хриштени прославити традиционални јесењи Празник рајске јабуке. Ова егзотична воћка може се видети у..
Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у..