Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Спелеологија у Бугарској слави 90 година

Истраживање пећина у Бугарској је почело пре око 100 година. Прва истраживања пећинске фауне спровео је академик Иван Буреш 1922. године, док је био директор Царског музеја. За рођен дан бугарске спелеологије је одређен датум 18. март 1929. године, када је основано прво Удружење пећинара са 31 члан.


Отада спелеологија се развија у свим смеровима – спроводе се археолошка и геодетска истраживања, израђују се пописи и мапе већег дела пећина у земљи. 1965. године Бугарска је постала суоснивач Међународног спелеолошког савеза који учлањује 50 земаља са 6 континената и највећа је организација прећинара у свету. 1973. године у Бугарској први пут се одржавају курсеви из пећинског спасавања, а нешто касније је основана и Спасилачка јединица у случају несрећа и хаварија. Један од најдугогодишњијих руководилаца Бугарске спелеолошке федерације је др Петар Берон, који истражује не само домаћу пећинску фауну. Бугарски биоспелеолози су описали 866 нових врста у 813 пећина. 1980. године у граду Чепелареу је изграђен и једини те врсте у Југоисточној Европи Музеј спелеологије и краса.


Велика достигнућа наших спелеолога високо су оцењена 1980. године на Европској научној конференцији која је одржана код нас уз учешће 250 истраживача из 17 држава. Тада је успостављен својеврстан мост између спелеолога са обе стране тзв. Гвоздене завесе који дотле нису имали шансу да одржавају директне контакте.

Пре неколико дана Бугарска спелеолошка федерација је на свечаном окупљању одликовала најактивније следбенике пећинарства код нас и подсетила на допринос великих имена тој науци. Тако је обележена и 90 годишњица оснивања првог домаћег Удружења пећинара. Међу гостима су биле колеге из Грчке, Турске, Словеније и Хрватске. Спелеолошки покрет у Бугарској данас бележи изузетни развој на Балкану. Бугарска игра водећу улогу и у сфери пећинског спасавања.

У појединим областима бугарска спелеологија је лидер не само на регионалном нивоу, него и у светским размерама – казао је тим поводом доцент Јавор Шопов, председник Бугарске спелеолошке федерације. И прецизирао: Ми поседујемо традиције у спелеологији, а познато је да она није једноставно наука, већ између осталог је и спорт, и техничка дисциплина, јер је приступ појединим пећинама веома тежак. На пример, достићи најдубљу пећину у Бугарској (више од 540 метара) једнако је освајању хималајског врха вишег од 8.000 метара. За улазак у тренутно истраживану пећину „Колкина дупка“ (у преводу: Колкина рупа) потребна су 9 дана, при чему унутра се граде три прелазна кампа, спава се под земљом, што технички компликује приступ и веома је опасан изазов за спортске могућности наших спелеолога.

Данас бугарска спелеологија доживљава процват и снажнија је него икада, тврде из Федерације. Расте број младих људи који се баве истраживањем и популарисањем пећина у земљи. Федерација је својом највећом наградом одликовала врсног младог спелеолога Павлина Димитрова за његов напоран рад на проучавању најдубље пећине код нас – „Колкина дупка“ надомак Свогеа.


Моја је највећа заслуга у томе да сам један од људи који управљају пећинским клубом „Испод руба“ и организују и мотивишу остале да настављамо са истраживањем пећине
– каже Павлин Димитров и додаје: Када желиш да уђеш у неку пећину твој покретач је управо онај истраживачки дух који носимо – жеља да истражујеш, да откриваш и да крчиш нове путеве. Управо захваљујући таквим људима спелеологија је забележила своја велика достигнућа. Видели смо како је захваљујући вишегодишњим напорима пећина нам разоткрила свој тајанствени, подземни свет. Али су за нас највећи изазов сви они километри који очекују да их откријемо, огромне галерије и сале, и све оне дивне пећинске формације које ћемо први пут видети истражујући „Колкину рупу“.

Превод: Александра Ливен

Фотографиjе: БГНЕС, chepelare.org и лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Првомајски – о тржишту рада у Бугарској и утицају вештачке интелигенције

Више од три деценије после демократских преображаја у земљи 1989. године, Међународни дан рада 1. мај се код нас и даље празнује као државни празник и нерадни дан, с тим што власт више не организује масовне манифестације, као што је то некад било...

објављено 1.5.24. 10.45

По чему ће остати упамћен одлазећи Европски парламент?

„ Опроштајна пленарна седница деветог Европског парламента протекла је у знаку предстојеће изборне кампање“, рекла је Тања Милушева , новинарка програма „Хоризонт“БНР, која је први пут посетила европско законодавно тело – на његовом последњем..

објављено 30.4.24. 17.50

Волонтери пребројали 6.240 врабаца

Волонтери са укупно 456 локација широм Бугарске укључили су се 27. априла у осмо издање кампање „Бројимо врапце“ коју организује Бугарско друштво за заштиту птица. Пребројано је укупно 6.240 врабаца три најчешће врсте ове птице – обичног, пољског..

објављено 30.4.24. 16.00