Концерт је заказан за 31. март, биће у Првој сали Националног дворца културе у Софији. Арканхел, његова формација и бугарски хор с диригентом Георгијем Петковим у Софију долазе после концерта у Истанбулу, који је публика веома добро примила. Музичари представљају пројекат „Еструна“ који је на светло дана изашао пре четири године. „Еструна“ је настала као иницијатива продуцентске куће „Џез плус“ иза које стоје Маргарита Борисова и Јавор Ганчев. Резултат – десетине концерата и албум Al este del cante, који је 2018. године освојио Латино Греми награду. После Le Mystère des voix bulgares. Volume Two славног женског хора „Мистерија бугарских гласова,“ који је 1990. године однео Греми награду, ово је највећа светска награда коју је освојио албум уз учешће бугарских музичара. Албум Al este del cante је снимљен у августу 2017. године у Шпанији, током три концерта, али углавном у античном римском позоришту у граду Мериди.

Идеја се родила спонтано, након гостовања шпанског певача Арканхела и његовог трија 2012. године, на позив „Џез плус“ фестивала,“ присећа се Маргарита Борисова. По завршетку концерта смо дуго разговарали, размењивали идеје и музичка расположења. У разговору смо поменули колико волимо фламенко, а Арканхел – да трага за савршеним складом бугарских гласова. Тада смо једни другима обећали да ћемо направити нешто заједно. Ступили смо у контакт с Георгијем Петковим који је у то време већ радио на бројним међународним пројектима а стекао је искуство у преплитању елемената бугарског фолклора и традиција других земаља. Његов задатак на пројекту „Еструна“ је био нешто компликованији – идеја је била да се створи нов, хомогени музички израз. Или, као што је Арканхел рекао „требало је да оживимо традицију, наједном… с љубављу, јер је знамо и волимо.“ Наравно, рачунали смо и на изврсне музичаре који су умногоме допринели обликовању пројекта „Еструна.“ То су Антонио Форћоне, гитариста и композитор, Дани де Морон који је добио задатак да „транскрибује“ бугарски фолклор на језик фламенка. Посебан шмек су додали Рикардо Морено, гитара, Агустин Дијасер, перкусије, Хосе Мануел Посада “El Popo” (бас).“

Поред тога што је веома талентован певач, Франсиско Хосе Арканхел Рамос је особа с много знања и интересовањем за дубоке слојеве културе.

Фламенко учимо од многих професора, што више, тим боље, кључ је у слушању различитих извора, каже он. Први пут сам бугарски фолклор чуо 1999. године у песми Cantar del Alma на текст Лорке, а у извођењу славног Енрика Морента, мог ментора. У њој је било елемената бугарског фолклора, као последица ауторске интервенције Георгија Петкова. Али кад сам чуо хор Георгија уживо, ја сам буквално онемео. Начин на који су певачице користиле своје гласове, њихов гласовни дијапазон, екстракција звука и сложене, вишеслојне хармоније, све ме је то одушевило. Кад човек чује како ове девојке певају, добија комплекс ниже вредности, до тада је живео у убеђењу да зна како се пева, а кад чује њихова извођења, схвати колико још има да учи. Био сам у више наврата у Софији, ово је град који ја напросто обожавам. Имам пријатеље у Софији тако да јој се увек враћам с узбуђењем и радошћу.

На први поглед као да је немогуће комбиновати све те традиције, али кад мало боље погледамо две културе, видећемо да има много тога заједничког између њих, рекао је Георги Петков. Обе музичке традиције су наглашено емотивне, песме нам преносе радост и тугу. Друга заједничка ствар је ватрени темперамент. Ми смо јако осетљиви, Шпанци такође. Фламенко музичари су у стању да све хармонизују по слуху, док је за народни хор потребно да се направи партија за сваки глас. Једном се Арканхелу допала једна моја песма и замолио ме је да је укључим у једну булерију. На почетку сам мислио да ту нема никаквих додирних тачака, али сам на крају добио једну занимљиву а капелу. Снимљена је пред једним микрофоном и 3.000 гледалаца. У неким песмама Арканхел пева на бугарском језику – на пример, у песми „Да ли си лала ил' си зумбул.“ Он је невероватан импровизатор и стално је у потрази за нечим новим, а тиме се и пројекат развија. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова