Ове године бугарска медицина обележава 20 години од прве кохлеарне имплантације која је изведена у Бугарској. Пионир у тој сфери код нас је проф. Иван Ценев са Универзитетске болнице „Царица Јована – ИСУЛ“.

Годишњица је повод свођења биланса прођеног пута и почетак кампање чији је циљ да скрене пажњу јавности на прогрес у медицини, али и на проблеме људи са оштећењем слуха. Често прихватамо слух као нешто што нам је дато, али ипак знамо да је он основно чуло које нам омогућује да развијемо свој говор, да комуницирамо и да се социјално интегришемо. Уградња тог импланта је важно медицинско достигнуће, јер захваљујући њему на стотине људи може да у максималној мери искористи предности контакта са људима и друштвом – тврде лекари. Током протеклих 20 година кохлеарни имплант је добило око 700 пацијената у Бугарској.

Данас проф. Иван Ценев наставља са радом и школује своје млађе колеге у болници „Царица Јована“. Каже да је прва имплантација била успешна, али и тешка због бројних непознаница везаних за тај медицински изазов:

„На почетку је донесена одлука да оперишемо само пацијенте до 7 година старости. Имали смо мали буџет. Препрека је био и отпор од стране организације глувих и наглувих код нас. Постојала су страховања да ће једна слична интервенција довести до тоталног губљења слуха. Денислава Бандева и Љубомир Атанасов су били наши први пацијенти са кохлеареним имплантима“, сећа се професор.

Према подацима Светске здравствене организације, 30% становништва света је оштећеног слуха. Број људи са сличним проблема у Бугарској износи 400 хиљада, скоро 9% њих – деце. Од 1 до 3 малишана на 1.000 рађа се са слушним манама, због чега је преглед сваког новорођенчета веома важан с обзиром на благовремено прецизирање и решавање проблема, уколико он постоји. Статистички подаци такође сведоче да до старости од 65 година 2/3 становништва света, и у Бугарској, има проблеме са слухом. „Ми смо прошли кроз све етапе развоја технике кохлеарних система. Од првих, керамичких, до савремених, усавршених импланата и система за провођење звука који омогућују приблизити се нормалном слуху“ – каже проф. др Дијана Попова, стручњак за оториноларингологију у болници ИСУЛ.

„Осим за децу, Национална каса здравственог осигурања већ две године плаћа и оперативне интервенције за одрасле. По мени једна особа са 25 година није стари човек, тим пре што свако може да оболи од менингитиса, да задобије неку трауму или да му се на неки други начин оштети слух. За такве пацијенте, са већ развијеним вербалним способностима, који у каснијој етапи губе свој слух, кохлеарна имплантација је веома потребна, јер им омогућује да се врате нормалном животу у друштву и да не западну у депресију због изгубљеног чула. Помоћу кампање „Бугарски Божић“ која прикупља средства за медицинску апаратуру, већи део породилишта код нас већ је опремљен апаратуром за неонатални скрининг што значи да се проблем може решити већ на почетку.“

Занимљива чињеница је да су деца са кохлеарним имплантом веома талентована. Њихова су остала чула развијенија, а поседују и способности које нису у таквој мери развијене код особа са нормалним слухом. Та деца одлично сликају, баве се уметничком фотографијом, плешу, а неки су талентовани пијанисти. Поједине иницијативе поводом 20 годишњице прве кохлеарне имплантације у Бугарској везане су управо за мале пацијенте. За њих је приређен конкурс слика и фотографија „Звуци живота“. Велика награда је посета Инсбруку (Аустрија) где је седиште компаније која је лидер у производњи медицинских слушних апарата и импланата.

Превод: Александра Ливен