У задњем тренутку је председник Европског парламента Антонио Тајани одложио за идућу недељу расправу и гласање о снажно оспораваном законодавном пакету „Мобилност 1“, против којег иступа Бугарска уз подршку неких других „периферијских“ чланица ЕУ. Тим поводом је премијер Бојко Борисов упозорио да не би требало да се прерано радујемо и позвао на мобилизацију бугарских европосланика за следеће гласање. Одржавање протесних демонстрација превозника у Софији и Стразбуру упркос том одлагању такође је показало да спор још увек није решен на задовољавајући начин него су само учињени мали кораци у жељеном правцу.

Након неуспеха четвртог покушаја да буде усвојен, Пакет мобилности је враћен у Одбор за саобраћај на дораду и усклађивање 1.200 предлога измена са надлежним законима. Приликом последњег разматрања три извештаја везана за ово питање, одобрена су два њих, што је са процедуралне тачке гледишта онемогућавало расправу о пакету на пленарном заседању.

Бугарска је до сада била међу најпослушнијим чланицама ЕУ – поред инсистирања на повећању европских субвенција и пријему у Шенген и зону евра земља није имала неке посебне претензије и примедбе Бриселу. Сада се она први пут отворено и јавно успротивила једној одлуци Уније. Шта се заправо не допада бугарским аутомобилским превозницима у т.зв. Макроновом пакету? Државе као рецимо Француска и Немачка, забринуте због конкуренције земаља у којима су трошкови транспортних фирми мањи, успеле су да наметну решење према коме се у међународним превозима примењује статус привремено упућеног радника (коме се плаћа накнада сходно условима који важе у земљи путовања). Текст предвиђа да се возачи током недељне паузе не смеју одмарати у шоферској кабини, већ им се мора платити хотелски смештај. Морају се такође враћати у земљу регистрације својих компанија најмање једном у четири недеље изузев неких посебно наведених случајева. Све ове услове т.зв. периферијске земље у ЕУ, у које спада и Бугарска, не могу испунити, они су подношљиви једино за моћне транспортне компаније у развијенијем делу Европе. Мале источноевропске фирме у тој бранши не располажу финансијским ресурсом потребним за примену таквих одредби. Савез међународних превозника Бугарске сматра да је посреди „економски рат који се води политичким средствима“.

Бугарски европосланик Светослав Малинов је мишљења да је у целини гледано пакет добар али истовремено садржи „посебне одредбе које погађају бугарске аутомобилске превознике“. Бољи услови рада  запослених у међународном превозу који намећу ове измене, биће применљиви само за њихове западноевропске колеге, док ће на периферији Европе њихово увођење засигурно довести до смањења зарада возача или до редукције њиховог броја. То ће у Бугарској погодити најмање 200.000 људи.

Бугарска и остале земље са периферије континента које је подржавају, добро знају да није у њиховој моћи да у потпуности одбаце оспоравани пакет мера, али хоће да се бар услиши њихов глас и учине неки компромиси који би узели у обзир и њихове интересе. Ево шта је тим поводом рекао бугарски европосланик Андреј Ковачев:

„Када би у много мирнијој атмосфери у парламенту који се не спрема да оде, него је тек добио мандат од грађана ЕУ били размотрени детаљи и садржај сваке од тачака директиве, шанса за доношење нормалнијег решења била би већа. Зато и не мислим да је правилно одлучивати о том питању пред сам крај рада овог сазива Европског парламента. За многе ствари је већ нађено решење, Савет такође је изнео свој став о овој теми, али опет кажем да по мом мишљењу треба сачекати избор новог сазива и тек онда донети коначну одлуку“, категоричан је бугарски европосланик Андреј Ковачев.

Бугарска влада преко министра саобраћаја Росена Жељаскова јасно и гласно подржава захтеве транспортних и шпедитерских компанија, а такође не искључују могућност да се у случају потребе обрате Суду Европске уније. По њиховом мишљењу за сада је стечена тактичка предност, али није  добијен праведни транспортни рат.

Превод: Ана Андрејева