Унесков сертификат о природном објекту додељен је 27. марта Националном парку Централни Балкан (Централна Стара планина). Тиме букове шуме парка постају део серијског европског објекта светске баштине „Старе и примарне букове шуме Карпата и других региона у Европи“. Бугарска учествује у њему са око 11.000 хектара својих најгушћих букових шума које се налазе у 9 резервата на територији парка Централна Стара планина – Боатин, Царичина, Козја стена, Стенето, Соколна, Певајуће стене, Стара река, Џендем и Северни Џендем.
Сертификат је на свечаној церемонији у Министарству за животну средину и воде уручио заменик министра овог министарства Красимир Живков, а примио га је директор Дирекције Национални парк Централна Стара планина Генчо Илијев. Он је тим поводом подсетио да је укупна површина букових шума у парку око 30.000 хектара, а оне уживају посебну заштиту од његовог стварања 1991. г. Сада се вековне букове шуме промовишу као одредиште које би могло бити привлачно већем броју туриста и љубитеља природе. „Старе и примарне букове шуме Карпата и других региона у Европи“ обухвата 78 објеката на територији 12 европских држава – Аустрији, Албанији, Белгији, Бугарској, Румунији, Словенији, Шпанији, Италији, Хрватској, Немачкој, Украјини и Словачкој.
Уврштењем букових шума Централне Старе планине на Унескову листу природне баштине број локалитета из Бугарске на том списку је већ три. 1983. г. на листу су уписани Национални парк Пирин и природни резерват Сребрна.Овогодишње, четврто по реду издање Дана Ардина 2024. и Фестивал органске хране с Родопа одржаће се под слоганом „Руку под руку за Ардино.“ Једнонедељни догађај који почиње данас нуди богате културне, образовне и спортске садржаје. Љубитељима..
У Природњачком музеју села Черни Осам, у околини града Тројана, до краја августа гостује изложба "Чуда природе: од семена до шуме". Она прати процес настанка шуме и представља лепоту бугарских шума и живописну флору и фауну у њима, изјавила је БТА..
" Преко 60% бугарског друштва има проблема са тежином. Гојазност је као лавина. Бити дебео је стигма. Друштво се прави да прихвата те људе, али да ли је тако?" – каже Десислава Христозова, која је аутор књиге посвећене проблемима људи са..