Кад посумњамо у адекватност вредности у животу, кад нас обузме малодушност а наша вера у бољу будућност је уздрмана, тада пожелимо да се вратимо чистом и неисквареном извору мудрости и наде. А можемо га пронаћи у сећању на наше националне хероје, те црпимо инспирацију из богатог фолклора бугарског народа. Управо је жеља да сваки тренутак проживи раме уз раме са својим суграђанима натерала једну младу и амбициозну Бугарку да се врати из САД. Дијана Димитрова је родом из Елин Пелина, али је скоро 10 година провела у иностранству. Рођена сам у овом граду, који је оставио неизбрисив печат на мој живот. Елин Пелин је одлично место за децу и желим да моје троје деце одрастају овде, каже Дијана Димитрова.

Пре три године сам се с породицом вратила из САД, али ми никако није пошло за руком да нађем своје место које ћу волети и где ћу радити са срцем. Посветила сам се друштвеној делатности. Прикупили смо потписе за изградњу новог дечјег игралишта, организовали смо и кампању за даривање крви. Тада је са мном у контакт ступио градоначелник Елин Пелина г. Ивајло Симеонов, те ме је позвао да се придружим његовој екипи. Рекао ми је да су општини потребне такве луде главе које би радиле за заједничко добро. Тако сам почела радити као виши стручњак за односе с јавношћу у општини. Бити део управе има своје плусеве и минусе, али мислим да је дошао тренутак да млађи и позитивни људи освеже крв државној управи. Проблема ће увек бити, али оно што би требало да нас забрињава јесте да их, нажалост, у већини случајева сами стварамо. Ако не променимо своје понашање и начин мишљења, никад се ништа неће променити. Стално нешто паметујемо, покушавамо да заобиђемо законе и не маримо што нисмо платили порезе, нити смо платили за обављени посао, а то ће нам касније на нос изаћи. Нажалост, тако дајемо пример деци да и то може проћи некажњено. Ми смо ти који су криви за одсуство казни, а то свакако води већим проблемима.

Општина Елин Пелин је позната по бројним саборима народног стваралаштва који се организују на централном тргу града. 6. априла ће бити одржан празник фолклора „У колу код Шопа,“ а почеле су и припреме за обичај Лазарица који је везан за Лазареву суботу. Али највећи ће ове године бити Шопски празник чије ће се 50, јубиларно издање одржати од 17. до 23. јуна. Програмом су предвиђене реконструкције многих обичаја и традиција. Општина организује и друге активности намењене деци.

Тако, рецимо, одржавају редовне сусрете Клуба „Ја сам Бугарче“ током којих причају најмлађим мештанима о животу и делу историјских личности.

Деца нису довољно упозната с подвигом Левског, Раковског, Ботева, а она су радознала и желе да нешто више сазнају о овим херојима, каже Дијана Димитрова и додаје:

Стога смо основали клуб и сваке треће и четврте недеље у месецу се окупљамо. Постоји велико интересовање. Прошлог месеца је тема о Левском окупила више од 100 малишана жедних знања. Гледају нас радознале окице и чекају да им нешто испричамо, нешто што ће их толико дотаћи да ће помислити „Ето, ја сам Левски! У себи носим део овог великог Бугарина!“

Последњи сусрет у марту био је на тему: „Безимени хероји на превоју Шипка,“ док ћемо 21. априла говорити о Рајни Попгеоргијевој, шире познатој као Рајна Кнегиња, учитељици и бабици из Панађуришта, која је сашила заставу за Априлски устанак. О херојству и самопожртвовању наших предака никад није доста говорити. Надам се да ћемо у граду изградити Алеју бугарских владара. На фасади једне од школа осликаћемо мурале с ликовима и именима владара а додаћемо и године њихових владавина. Тако ће их лакше научити и запамтити, а подсетићемо и на то да је наша земља основана пре више од 13 векова, на што свакако треба да се поносимо.

Фотографије: лична архива