Европски синдикални институт је објавио компаративни извештај о раду у ЕУ за 2018. годину. У фокусу су зараде протеклих 10 година. Из извештаја се види да је у периоду од 2009. до 2018. године Бугарска рекордер по реалном расту просечне зараде од скоро 90%. На другој позицији је Румунија са 34%, а трећа је Пољска – са 30%. У неким земљама раст је нулти док је у другима забележена тенденција смањења зарада – на пример у Грчкој и Шпанији.
То да зараде код нас бележе трајни раст јесте добра вест коју су из Конфедерације независних синдиката Бугарске саопштили на конференцији у Софији у организацији Конфедерације. Тема конференције одржане само месец дана пре општеевропског синдикалног форума је била „Европски стуб социјалних права – стуб будућности Европе“.
Међутим, добра вест о одрживим дохоцима не даје повод за понос и радост. После ње долази питање – шта од тих доходака реално остаје у џепу Бугара? Имајући у виду растуће цене, високе порезе и погоршано радно окружење, Бугари остају најсиромашнији међу запосленима у Европи.
Економски раст без раста зарада снажно угрожава поверење у ЕУ као унију за интеграцију – каже Љубен Томев, директор Института за социјална и синдикална истраживања при Конфедерацији независних синдиката Бугарске. И још:
Подаци који прво привлаче пажњу су они о расту минималне зараде и расту продуктивности рада. Они показују да је у 15 држава разлика негативна. Тамо продуктивност рада претиче раст просечне зараде – међу њима су Финска, Литванија, Шпанија и Хрватска. Међутим, у 11 држава реална зарада претиче раст продуктивности рада. Бугарска је ту међу водећим земљама са скоро 60% разлике. Код нас се последњих година природа запошљавања погоршава – расте број „обесхрабрених на тржишту рада“ и радних места без синдикалне заштите. Европски стуб социјалних права садржи обавезу за адекватне минималне зараде да не би било „сиромашних запослених“.
Нема друге земље у ЕУ у којој постоје сличне нашима неједнакости зарада и нивои сиромаштва становништва – каже председник Конфедерације независних синдиката Бугарске Пламен Димитров.
Повећана средства услед раста привреде не расподељују се праведно међу радницима у Бугарској. Иако је протеклих 10 година забележен јасан одржив раст, сиромаштво се продубљује, а неједнакост међу запосленим Бугарима је дубока. Имамо најнижу минималну зараду у целој ЕУ, просечна зарада остаје најнижа, а као нова тенденција јавља се све већи јаз између најсиромашнијих и најбогатијих. Практично, 2/3 бугарских радника има зараду мању од просечне зараде за земљу у децембру 2018. године од 1.180 лева, коју коментаришу синдикати. У 2017. години Бугари у ризику од сиромаштва чинили су скоро 39%, код просека за ЕУ нешто изнад 22%.
Конфедерација независних синдиката Бугарске је доставила влади захтев за годишњи раст доходака сваког запосленог Бугарина од 11-15 одсто наредне четири године. То значи да минимална зарада од 1. јануара 2020. треба да износи 650 лева. Синдикат предлаже да од 2020. године људи са високим образовањем у Бугарској имају почетну зараду од 1.000 лева. Према Пламену Димитрову, овај раст је могућ. Ако се то деси, за 4 године можемо достићи просечну зараду блиску износу од 1.000 евра. Тада ће многи од Бугара који сада раде у иностранству вероватно почети да размишљају о повратку у домовину, кажу из Конфедерације независних синдиката Бугарске.
Превод: Албена ЏермановаКључни приоритети попут чланства у еврозони и приступања Шенгену копненим путем све више се померају на маргину. Ова два питања представљају кључне факторе који би могли подстаћи економски раст, али нестабилност у политичком систему спречава њихово..
Бугарска и Румунија настављају да доминирају у сектору пословних услуга у Југоисточној Европи, а у Букурешту и Софији налази се 43% пружилаца услуга у региону, наводи се у извештају о аутсорсинг индустрији у ЈИЕ за 2023. годину, који је представио Илија..
Привремени министар енергетике Владимир Малинов је саопштио на брифингу да ни он, ни Министарство енергетике немају информације о продаји рафинерије „Лукоил Нефтохим Бургас“. Јуче је Фајненшел тајмс“, позивајући се на своје изворе, пренео да руски..
Министарка финансија у техничкој влади, Људмила Петкова, бранила је параметре нацрта буџета за 2025. годину пред посланицима из надлежне комисије. Она..
Разматрање и усвајање најважнијег финансијског закона у земљи, односно буџета за 2025. годину, одложено је у Парламенту за ову годину. „Ако до 19...
Након што Бугарска постане чланица еврозоне, очекује се да ће извоз земље расти за 5,8% годишње. Трговина робама могла би да се повећа за 3,3%, док ће..